Ima li leka za Brusa Vilisa?

Piše: Jovana Janjić, logoped, doktorand na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitacijuBrus Vilis, Šeron Stoun, Rendi Trevis, Mark Mekiven, Majkl Hejden, Emilia Klark, Gabi Gifords i Dik Klark su se u nekom trenutku svog života susreli sa afazičnim sindromom, dijagnozom koja pogađa najmanje trećinu pacijenata od 10 miliona novoobolelih od moždanog udara širom sveta svake godine.U zavisnosti od mesta moždanog krvarenja, kao najdominantnijeg uzročnika pojave afazije, zavisi i težina kliničke slike koja se ogleda u poremećaju jezika na svim jezičkim nivoima (razumevanju/govornoj produkciji, čitanju i pisanju). Uprkos tome što se kod mnogih koji su preživeli moždani udar pokazuje spontani delimični oporavak jezika, smetnje ostaju u hroničnoj fazi kod najmanje 40% pacijenata sa inicijalnom afazijom.Karakteristike samog sindroma se ogledaju, u odnosu na tip afazije, u potpunom gubitku jezičkih funkcija (globalna afazija), ali i u dominantno otežanoj verbalnoj produkciji koju karakteriše izmenjena melodija, ritam i tempo govora, skraćena agramatična rečenica i sužen fond reči koje najčešće dobijaju generalizovano značenje u kontekstu komunikacije, otežano čitanje i pisanje (Brokina afazija).Nemogućnost razumevanja jezika, značenja reči ali i adekvatno pronalaženje reči, slabo razumevanje pročitanog i otežano organizovanja toka misli u usmenom i pisanom izražavanju su neki od simptoma koji se sreću kod Vernikeove afazije.Pored navedena tri postoji još šest tipova afazije koji se međusobno razlikuju po manifestaciji simptoma u zavisnosti od lokalizacije moždanog krvarenja i oštećenja tkiva.Iako klinička slika jezičkih funkcija većine pacijenata neposredno posle moždanog udara ne izgleda ohrabrujuće, oporavak jezika je najbrži tokom prvih nekoliko meseci nakon moždanog udara, što sugeriše da logopedski (govorno jezički) tretman treba otpočeti odmah nakon medicinske stabilizacije pacijenta. Iako sam protokol i tok tretmana zavise od novonastalog oštećenja i sveukupnog stanja pacijenta, cilj logopedskog tretmana jeste stimulacija regiona obe hemisfere koji pripadaju delu jezičke mreže, s ciljem povećanja dinamičkog kapaciteta onih delova mozga koji se nalaze u neoštećenim regionima a deo su neuralne osnove jezika.Iako se afazija primarno oslikava kroz narušene govorno-jezičke funkcije treba napomenuti da osobe sa afazijom ispoljavaju smetnje u domenu mišljenje, rasuđivanja, ali i u domenu emocionalnog i socijalnog funkcionisanja. Kada je reč o socijalnom funkcionisanju osoba sa afazijom smetnje koje su najuočkjivije jesu u nivou nezavisnosti, u domenu društvenih odnosa i percepciji vlastitog okruženja što u mnogome narušava kvalitet života ovih ljudi.Iako se afazija primarno vezuje za stariju populaciju ljudi, može se javiti u razvojnoj dobi kod dece kod koje nakon razvoja govora i jezika dolazi do povreda centralnog nervnog sistema usled različitih povreda glave.Kako je jedan od glavnih uzročnika pojave afazije moždani udar, 29. oktobar se obeležava kao Svetski dan borbe protiv moždanog udara ukazujući na značaj primarne prevencije u borbi protiv faktora rizika za nastanak moždanog udara a posledično i u borbi protiv pojave afazičnog sindroma.***Bonus video: Šta stres radi našem organizmu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=drkatarinabajectastresradinaemvremenuorganizmu-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3176061"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram