0
Svakih 30 sekundi jedna osoba u svetu umre od bolesti povezane sa hepatitisom, pa je jasno da čak i u trenutnoj krizi izazvanoj pandemijom korone oboleli od hepatitisa ne mogu više da čekaju.
Virusni hepatitis, tj. upala jetre uzrokuje teške bolesti jetre i hepatocelularni karcinom. Ovogodišnja globalna tema je „Hepatitis ne može da čeka“ i prenosi hitnost napora potrebnih za uklanjanje hepatitisa, kao opasnosti za javno zdravlje, do 2030. godine.
„Republički fond za zdravstveno osiguranje će u najskorije vreme doneti novu listu lekova. Koji će se lekovi naći na listi odlučiće Centralna komisija za lekove, koja je već prioritizovala terapiju za lečenje hepatitisa C. Iz tog razloga očekujem da će najnovija pangenotipska terapija za hepatitis C biti stavljena na listu lekova, kao i da ćemo povećati broj pacijenata koji će dobijati najsavremenije terapije“, najavila je Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO na konferenciji u organizaciji Udruženja HRONOS, povodom Svetskog dana borbe protiv hepatitisa koji se svake godine obeležava 28. jula.
Osim bolesti jetre, virus hepatitisa C (VHC) uzrokuje ozbiljna oštećenja mnogih drugih organa dovodeći do hematoloških bolesti, hroničnih bolesti bubrega, određenog oblika šećerne bolesti, poremećaja funkcije štitne žlezde, reumatoloških i kožnih bolesti i drugih poremećaja. Postoji veliki broj neotkrivenih nosioca virusa, što otežava prevenciju i eliminaciju ove bolesti kao javnozdravstvene pretnje.
„Kao udruženje koje okuplja obolele od hepatitisa, želimo da u ovom aktuelnom trenutku podignemo svest javnosti i da, pored virusa korona, skrenemo pažnju i na druge zarazne bolesti, poput virusnih hepatitisa koji predstavljaju pretnju po globalno zdravlje i jedan su od vodećih uzroka smrtnosti u svetu. Pozitivan pomak napravljen je 2018. godine od kada RFZO finansira savremene terapije koje uspešno dovode do izlečenja. Hepatitis C je sada došao kao prioritet na poslednjoj sednici Centralne komisije za lekove RFZO i mi očekujemo da će na prvoj narednoj listi lekova problem sa brojem pacijenata, koji se leče savremenom terapijom, biti rešen i u Srbiji. Tačan broj obolelih od hepatitisa C u našoj zemlji se ne zna, ali na osnovu učestalosti ove infekcije u okolnim zemljama, pretpostavlja se da je prevalencija jedan odsto, što znači da je oko 70.000 hiljada ljudi zaraženo hepatitisom C“, kaže Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre HRONOS.
Hronični hepatitis B i C su bolesti koje ostaju neprepoznate jer pacijenti nemaju mnogo simptoma, zbog čega najveći broj njih i ne zna da je inficirano. Vakcina za hepatitis B je u obaveznom kalendaru vakcinacije u Srbiji i pokrivenost populacije je na zavidnom nivou, dok je terapija dostupna bez ograničenja.
„Situacija sa hepatitisom C je daleko kompleksnija. Radi se o bolesti za koju ne postoji vakcina, a infekcija kod skoro 80 odsto inficiranih protiče bez kliničkih znakova. Bolest se neretko otkriva tek onda kada je već došlo do komplikacija – ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma. Drugi značajan problem je ograničena dostupnost savremene terapije. Ona je uvedena u Srbiji 2018. godine, ali isključivo za bolesnike sa cirozom jetre. Stav struke je da je neophodno lečiti sve inficirane, a u tome kliničari imaju podršku Repubičke stručne komisije za zarazne bolesti i Ministrastva zdravlja, koji podržavaju stavove da terapija mora biti dostupna svim bolesnicima. Radi se o revolucionarnoj terapiji koja, prvi put u istoriji medicine, omogućava izlečenje jedne hronične bolesti, za samo 12 nedelja, sa uspehom preko 95 odsto. Cilj je lečiti sve bolesnike u što ranijoj fazi bolesti, čime se sprečava nastanak ciroze i karcinoma jetre“, rekla je prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije.
Pročitajte još:
Smatra se da je svega oko 20 odsto osoba sa hepatitis C virusnom infekcijom otkriveno, što je naravno nedovoljno.
Takođe, stigma koja prati ovu dijagnozu je duboko ukorenjena i dovodi do toga da se pacijenti kriju, a to daje lažnu sliku kako ih nema.
„Potrebno je afirmisati testiranja takozvanih rizičnih grupa za ovu infekciju. To se pre svega odnosi na korisnike opijata (intravenski i ušmrkavanje), zatvorenike, osobe na dijalizi, sa pirsingom i tetovažama, promiskuitetne osobe sa nezaštićenim seksualnim odnosima, partnere i decu osoba sa hepatitisom C, osobe koje su nekad primale transfuzije krvi, hemofiličare, primaoce transplantiranih organa. Testiranje je vrlo jednostavno i široko dostupno. Drugi razlog nedovoljnog otkrivanja je stigmatizacija ovih pacijenata, s jedne strane jer imaju zaraznu bolest koja može da se širi na okolinu, pa ih treba izbegavati. Zbog toga ove osobe često ne primećuju svoju bolest ili je sakrivaju. Moraju se uložiti napori u boljem informisanju društva, naročito o načinu širenja hepatitisa C, sa naglaskom o neophodnosti kontakta sa krvlju zaražene osobe jer se tako ova bolest prenosi, a ne razgovorom, rukovanjem ili grljenjem. Sada kada konačno imamo dobre antivirusne lekove koji mogu da izleče ovu bolest, moramo učiniti sve da eliminišemo hepatitis C iz naše sredine, boljim otkrivanjem i širim lečenjem“, objasnio je prof. dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije.
U svetu virusni hepatitisi se nalazi na drugom mestu svih zaraznih bolesti, odmah iza tuberkuloze, a devet puta su učestaliji od HIV infekcije. Godišnje se registruje tri miliona novoinficiranih osoba.
„Virusni hepatitisi B i C pripadaju takozvanim tihim bolestima, odnosno tokom prvih 20 i više godina ove infekcije mogu biti bez znakova i simptoma bolesti, zbog čega dugo ostaju neprepoznate. Većina zaraženih ne zna da je inficirana ovim virusima, a nažalost, nelečena infekcija uzrokuje zdravstvene posledice i teška oštećenja. Ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija, dok je testiranje na hepatitis B i C jedini način pravovremenog otkrivanja bolesti i započinjanja terapije. U institutima i zavodima za javno zdravlje širom zemlje, tokom godine omogućeno je testiranje u okviru savetovališta i ono je dostupno, anonimno, besplatno, bez uputa i knjižice za sve kategorije stanovništva“, rekla je dr Violeta Rakić, epidemiolog, odeljenje za HIV infekciju, PPI, virusne hepatitise i tuberkulozu, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Preko video-linka na konferenciju za novinare uključio se i mr. Marko Korenjak, predsednik Evropskog udruženja pacijenata sa bolestima jetre (ELPA), koje okuplja 25 zemalja iz cele Evrope, gde je asocijacija Hronos iz Srbije dugogodišnji i važan član.
„Na Svetski dan hepatitisa zajedno podsećamo na inicijativu ENDHepEurope koju je pokrenula ELPA, a sve u svrhu ostvarivanja cilja da Evropa bude bez hepatitisa. Kada sam prvi put gostovao na regionalnoj konferenciji u Beogradu 2016. izjavio sam da nisam bio svestan koliko sam srećan što sam rođen u Sloveniji, gde sam nesmetano mogao da se lečim od hepatitisa. Danas, na moju veliku radost, Srbija dostiže korak sa regionom i očekujemo značajno povećanje broja lečenih pacijenata. Ne postoji značajnija stavka za obolelog od dostupnog uspešnog leka, tek sada možemo da pređemo na sledeći zadatak, a to je pronalaženje inficiranih i smanjenje stigme i diskriminacije obolelih“, rekao Korenjak.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
BONUS VIDEO: Delta soj
