Sprema se pravo vremensko iznenađenje: Polarni vrtlog napraviće preokret u Evropi

Upravo promene u ovom sistemu trenutno izazivaju značajne promene u vremenskim prilikama, posebno u Evropi.

U atmosferi je započeo snažan proces poznat kao stratosfersko zagrevanje, tokom kojeg dolazi do naglog porasta temperature u višim slojevima atmosfere i promene pravca vetrova. Ovaj događaj doveo je do toga da se polarni vrtlog podeli na dva odvojena dela, što već utiče na vremenske prognoze za naredne nedelje.

Polarni vrtlog inače deluje kao svojevrsni „zid“ koji zadržava hladan arktički vazduh iznad polarnih oblasti. Kada je stabilan i snažan, hladnoća ostaje koncentrisana oko Arktika, dok Evropa i Sjedinjene Američke Države imaju relativno blaže zimske uslove. Međutim, kada dođe do njegovog poremećaja, hladne vazdušne mase mogu da se spuste ka srednjim geografskim širinama i izazovu nagle promene vremena.

U ovom slučaju, stratosfersko zagrevanje stvorilo je snažnu zonu visokog pritiska iznad severnog pola. Ona je praktično „rascepila“ polarni vrtlog na dve odvojene jezgre. Takav raspored utiče i na vremensku situaciju u Evropi. Formiranje oblasti visokog pritiska donosi neobično tople uslove u severnim i centralnim delovima kontinenta, dok su južni i jugozapadni regioni više pod uticajem nižeg pritiska i hladnijih vazdušnih masa.

Prognoze za sredinu i kraj marta ukazuju da bi ovaj obrazac mogao da se zadrži još neko vreme. Jedan deo polarnog vrtloga pomera se prema Kanadi i severoistočnom Atlantiku, dok će Evropa biti pod uticajem različitih strujanja vazduha. Sa severa i severoistoka stiže topliji vazduh, dok sa juga i jugozapada dolaze hladnije struje.

Zbog toga se očekuje neobična temperaturna podela na kontinentu. Sever i severoistok Evrope mogli bi imati znatno toplije vreme od uobičajenog za ovo doba godine, dok bi jugozapadni i centralni delovi mogli ostati u okvirima prosečnih ili nešto nižih temperatura, navodi portal Severe Weather Europe.

Istovremeno, ova dinamika u stratosferi pojačava zapadno i severozapadno strujanje vazduha preko Atlantskog okeana. To dodatno utiče na vremenske prilike u zapadnoj i centralnoj Evropi, dok se topliji vazduh zadržava u severnijim krajevima kontinenta.

U narednim nedeljama Evropu bi zato mogla da prati neuobičajena meteorološka podela. Severni i severoistočni delovi kontinenta verovatno će imati toplije, gotovo prolećne uslove, dok će jug i jugozapad biti pod uticajem hladnijih vazdušnih masa.

Ovakav scenario, u kojem dolazi do ranog „rascepa“ polarnog vrtloga u prolećnom periodu, relativno je redak i često dovodi do velikih temperaturnih razlika unutar Evrope.

Polarni vrtlog, inače, predstavlja kompleksan sistem zimske cirkulacije vazduha iznad severne hemisfere. Njegov gornji deo nalazi se u stratosferi, dok je donji deo u troposferi. Iako je povezan kroz oba sloja atmosfere, u svakom od njih ima drugačiju snagu i uticaj.

Kada je polarni vrtlog snažan, on zadržava hladan vazduh u polarnim regionima i sprečava njegovo širenje ka nižim geografskim širinama. Tada veći deo Evrope, Sjedinjenih Država i drugih oblasti srednjih širina ima blaže vremenske uslove.

Sa druge strane, kada polarni vrtlog oslabi ili se poremeti, hladne vazdušne mase lakše se spuštaju ka jugu i donose nagla zahlađenja. Takvi poremećaji najčešće su posledica porasta temperature i pritiska u stratosferi, odnosno pojave koja se naziva stratosfersko zagrevanje.