Spremite se za udar na novčanike: Ako rat na Bliskom istoku potraje, gorivo ćemo plaćati kao Nemci

Zbog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, država je najavila da će preuzeti deo tereta na sebe, te smanjiti iznose akciza na bezolovni benzin i dizel. Na kraju februara, cena BRENT nafte po barelu na svetskom tržištu bila je 70,58 dolara, a danas iznosi čak 97,6 dolara po barelu. To je rast od 38,2 odsto za samo dve nedelje.

Da li zbog izbora koji slede ili nečeg drugog, vlast je odlučila da smanji akcize, a predsednik Aleksandar Vučić najavio je da će one biti niže za 20 odsto.

Kako je saopšteno, akciza na dizel, koja je 74,04 dinara po litru, biće smanjena na 59,23 dinara po litru. To je umanjenje od 14,81 dinara po litru. Akciza na benzin, koja je 72 dinara, iznosiće 57,6 dinara po litru. To je umanjenje od 14,4 dinara po litru.

Objavljene su i nove cene goriva koje će važiti do narednog petka. Litar evro dizela sada košta 208 dinara, a litar benzina evropremijum BMB biće 186 dinara.

Imajući u vidu da rat na Bliskom istoku i dalje traje i da niko ne zna kada će stati, pitanje kako će se cene goriva dalje kretati.

Nezavisni energetski ekspert Dragan Vlaisavljević naveo je da u narednih 45 dana može relativno da se drži pod kontrolom skok cena derivata, ali da može da bude problema ubuduće.

"Budžet će imati problem da zatvori pozicije koje im znače prihod. Kada ne mogu da se zatvore sve pozicije kako su planirane, onda ili radite rabalans budžeta ili odustajete od nekih investicija ili nekih socijalnih davanja. Da nije ovakva opšta geopolitička situacija mogle bi da se primene neke druge mere. Sad očigledno nam sledi rast inflacije i pad BDP-a odnosno stagflacija. Da je obrnuta situacija to bi se isplelgalo rastom BDP-a, ali ovako teško", rekao je on.

Što se tiče rasta cena goriva, Vlaisavljević ističe da misli da država neće dozvoliti da cena goriva skoči preko 210 dinara.

"Ako se sećate kada je zadnji put dizel bio 214 ili 218, pre jedno četiri godine, oni mogu da skinu akcizu, drugi deo je da puste rezerve ,a treći deo da se smanje marže pumpadžijama i da ne probiju te cifre koje smo imali tada. Može sve to da formira cenu na kraju. To su vam sad mehanizmi, kao kada kuvate ručak, koliko ćete kog začina da stavite. U tome i jeste majstorija kuvara - koliko ste spremni da date malo više rezerve, manje akcize, koliko ćete sa pumpadžijama da smanjite marže...", naveo je sagovornik Nova.rs.

Istakao je da je sve sada strateški stvar dobre procene, ali da ako se desi da potraje sukob do jeseni, odnosno da se ova situacija pretvori u višemesečni rat, da nam onda nema spasa što se tiče cena.

"Biće kao u Nemačkoj 2,05 dizel pa sipaj... To je oko 240 dinara ili nešto malo manje. Sad je to igra. Vlada ima i nož i pogaču samo je pitanje kako će sve rasporediti", zaključio je on.

Broker Nenad Gujaničić ističe da je ovaj potez Vlade Srbije sa smanjivanjem akciza od 20 odsto u skladu sa postojećem zakonskim rešenjima koje ona može da preduzme, te da je to i bilo očekivano.

"Ta akciza i državna zahvatanja utiču preko 50 odsto na cenu goriva. Ako cena skoči 20 odsto, to bi trebalo da se odrazi 10 odsto na rast cene koju plaćaju građani na pumpama. Ovo sad je situacija gde je cena sirove nafta porasla 40-ak odsto. Onda bi trebalo da bude neki rast od 20 odsto na prethodnu cenu. To može u izvesnoj meri da se neutrališe akcizama jer sa smanjenjem akcize od 20 procenata otprilike se neutralište nakakav rast od 10 do 15 odsto na tržištu. To smanjenje akciza, može da neutrališe u nekoj meri rast. Naravno ako se ne smanjuju dalje akcize, onda je rast limitiran na tih 10-15 procenata", rekao je on.

Što se tiče najave o puštanja naftnih rezervi kod nas, sagovornik Nova.rs navodi da još uvek nema poremećaja na tržištu, ni kod nas, a ni globalno, jer su oslobođene rezerve i na globalnom nivou u visini od tri, četiri nedelje ove ponude koja prolazi kroz Ormuski moreuz.

"Opasno je da ako situacija potraje i bude trajala buže od mesec dana. Onda mi možemo očekivati možda i neki poremećaj kod nas. Ova odluka koja je najavljena je možda više preventivne prirode i mislim da kod nas nema problema u snabdevanju pod uslovom da ne bude baš neki stampedo na pumpama i prekomerna tražnja radi formiranja zaliha. Ne vidim da će se u bliskoj budućnosti te rezerve trošiti", dodao je Gujaničić.

Što se tiče generalnog poskupljanja, odnosno da li će novonastala situacija dovesti do povećavanja cena u drugim sektorima, Gujaničić ističe da je još rano za tu ocenu. Dodaje da je najvažnije koliko će ova situacija potrajati, ali da mi taj podatak trenutno nemamo.

"Sve što se sada dešava je nekakav sentiment. Došlo je do skoka u ceni sirove nafte, imamo blagu paniku na globanom tržištu akcija, na tržištu duga je došlo do porasta kamata, sve je to inicijalna rekacija koja može da bude prolazna ako se ovo relativno brzo završi. Nafte ima na globalnom tržištu. Rezerve su najveće u poslednjih pet, šest godina, tako da će se to brzo vratiti na staro ako ne potraje. Ali kko potraje onda ćemo da se prebiramo. Svi znamo da kada cene proizvoda i usluga onako malo porastu, da se teško ide posle u rikverc", zaključio je on.