Vučić je ćutao celog dana, a onda je tek uveče na dan ubistva Zorana Đinđića najsramnije govorio o njemu

Nizom pomena u Beogradu, Nišu i drugim mestima u Srbiji, juče je obeležena godišnjica smrti premijera Zorana Đinđića, koji je ubijen u atentatu 12. marta 2003. godine, ispred zgrade Vlade.

Građani i opozcione stranke odali su juče poštu Zoranu Đinđiću polaganjem cveća i paljenjem sveća na njegovom grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Na mestu gde je pre 23 godine ubijen Zoran Đinđić, ispred bočnog ulaza u zgradu Vlade, venac je juče položio premijer Đuro Macut u pratnji ministara.

U dvorištu Vlade Srbije u Beogradu poštu Zoranu Đinđiću odali su i nekadašnji ministri u njegovoj vladi, predvođeni Zoranom Živkovićem, nekadašnjim Đinđićevim zamenikom u DS, koji je posle atentata postao premijer.

I nigde se nije pojavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, niti oglasio povodom godišnjice ubistva Zorana Đinđića.

A onda je od 21 čas na RTS-u počeo sa dobro poznatim repertoarom. Na samom početku emisije novinar Gorislav Papić je konstatovao da je mart pun bolnih godišniica za Srbiju, te podsetio predsednika na izjavu Zorana Đinđića na Tribini "Srbija na dobrom putu", u Novom Pazaru , 31. maja 2002.

Đinđić je tada odgovarajući na pitanje jednom mladiću rekao:

"Vi ste mlad čovek. Ja vam kažem, gledajte u budućnost. Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja. Pošto ja imam nameru da još živim u budućnosti".

Vučić je upitan da odgovori šta bi mu Đinđić, da je preživeo, rekao za Srbiju koju on vodi danas, te kakva bi bila politička istorija Srbije da Zoran Đinđić nije ubijen.

Usledio je odgovor koji je sve samo ne pristojan.

"Ja sam pristojan čovek. Ne želim da govorim o političkim razlikama i posebno mi je teško da budem čak i delimično neučtiv u svom odgovoru, a govoriti o čoveku koji je stradao na današnji dan, u suprotonom ne bih govorio ono što je moje mišljenje. Dakle, naravno, ogromna tragedija, ogromna tragedija za zemlju kada vam predsednik Vlade bude ubijen. Što se tiče političkog delovanja, postoje stvari koje su bile relativno dobro rađene i postoje mnoge stvari koje su bile veoma loše rađene. I to nikada nisam krio i to i danas mislim", kazao je pa nastavio:

"I ja vas da pitam, a šta su to bili rezultati u te tri godine, sem što smo ostali bez zajedničke države i pretvarali se u državnu zajednicu, da bi nam se posle Crna Gora otcepila. Osim što ništa nismo izgradili i posebno uradili...".

Na kosntataciju sagovornika da je Zoran Đinđić preuzeo razorenu zemlju, te da je bio predsedik Vlade tek dve i nešto godine, Vučić je nastavio...

"Još mi niste rekli koji je bio naročit rezultat. To je bio čovek obrazovan, velike energije, nema nikakve sumnje naravno da je to velika šteta i velika nesreća za našu zemlju", rekao je Vučić, pa dodao:

"Ne znam kako bi se odvijalo u budućnosti, osim što mislim da bi koliko 2004. već izgubio izbore. Tako da pitanje kako bi to se odrazilo na političke stranke ne mislim da je od posebnog značaja. Razume se da je on od lidera DOS-a, uz Vojislava Koštunicu bio ključni, da je nosio sve to, ali je došao kao velika nada posle toga Boris Tadić, podsetiću vas, i kao pobednik na predsedničkim izborima samo godinu dana kasnije. Druga je stvar što ni tu nismo mogli da vidimo mnogo politike, mnogo planova, mnogo programa i nismo mogli da vidimo mnogo rezultata. I nije pitanje da li možete da promenite lice zemlje za dve godine, ne možete. Ne možete ni za 50. Ali možete mnogo toga da uradite čime možete da se pohvalite".

Ovo krajnje neprimereno izlaganje predsednika Vučića na godišnjicu ubistva Zorana Đinđića nije prošlo nezapaženo.

Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, povodom gostovanja predsednika Srbije na javnom servisu, rekao je:

"Aleksandre Vučiću, ni na dan ubistva Zorana Đinđića nisi u stanju da se uzdržiš od vređanja mrtvog premijera Srbije kroz radikalsko pitanje - a šta je to urađeno do 2003?", napisao je Stefanović.

Istine radi, pošto predsednik Vučić nije znao šta je uradila Vlada dr Zorana Đinđića, o tome može da se informiše u narednim redovima.

• Obnovljeno članstvo SRJ u UN, MMF, Svetskoj banci, Savetu Evrope.
• Prosečna plata, sa 35 evra u 2000, porasla do 164 evra u februaru 2003. godine.
• Isplaćene zaostale penzije (kasnile 2 meseca), dečiji dodaci (24 meseca), naknade za materijalno obezbeđenje porodice (26 meseci), penzije zemljoradnicima (36 meseci).
• Inflacija sa zatečenih 113% u 200. oborena na 8% do 2003.
• Otpisano 70% kamata na dugove za struju. Za nekoliko meseci su potpuno ukinute restrikcije.
• Na donatorskoj konferenciji za SRJ prikupljeno 1,28 milijardi dolara (jun 2001).
• Budžet 2000. 65 milijardi dinara.
• Budžet za 2003.  261,5 milijardi dinara.
• Privredni rast u 2001. 5,6%, u 2002. godini 3,9%.
• Odmah po preuzimanju Vlade smenjen Radomir Marković, bivši načelnik Resora Državne bezbednosti.
• Lišen slobode Slobodan Milošević.
• Obnovljeno 800 km puteva
• Uhapšeni Dragoljub Milanović (gen. dir. RTS), Radomir Marković (bivši šef DB), Branko Đurić (bivši šef beogradske policije), Milan Radonjić (šef beogradskog DB).
• Smanjene zbirne stope socijalnih doprinosa sa 105% na 71,8%.
• Stopa poreza na dobit smanjena sa 20% na 14%.
• Stopa poreza na dohodak na prihode od samostalne delatnosti snižena na 14%.
• Ukinut zloglasni Zakon o informisanju iz 1998. godine, kojim je bivši režim kažnjavao nezavisne medije. Isplaćeno 11,5 miliona dinara simboličke odštete medijima.
• Imenovan novi UO RTS  Za predsednika izabran Dejan Mijač, za generalnog direktora Aleksandar Crkvenjakov. Bojana Lekić postala glavni urednik
• Ukinut represivni Zakon u univerzitetu. Imenovani novi dekani i rektori na univerzitetima uz saglasnost naučno-nastavnih veća.
• Usvojen Zakon o vraćanju dela nadležnosti Vojvodini oduzetih tokom Miloševićeve vlasti.
• 20.2001. godine školska godina je, posle 10 godina, počela bez obustave nastavePlate prosvetnim radnicima povećane su sa 30€ (2000) na 205€ (2002).
• Povećane plate u pravosuđu. Plata u januaru 2001. bila je 170€. Na kraju 2002. iznosila je 600€.
• Počele reforme školstva i pravosuđa.
• Dodeljeno prvih 1.000 stipendija za mlade talente iz cele zemlje.
• Prvi susret jednog srpskog premijera i američkog predsednika
• MMF odobrio trogodišnji stand-by aranžman u iznosu od 829 miliona dolara (ključan za otpis duga prema Pariskom klubu poverilaca).
• Pariski klub otpisao Jugoslaviji 66% duga, što predstavlja najveći otpis duga jednoj zemlji u poslednjih 50 godina (novembar 2001).
• Potpisan Ugovor o prvoj tranši pomoći EU (150,8 miliona €) u 2001. godini.
• Evropska komisija dala 34,4 miliona € pomoći Srbiji (2001).
• Tokom 2001. potpuno eliminisano crno tržište naftnih derivata. Tokom 90-ih gorivo u Srbiji se prodavalo na ulici.
• Uređeno i normalizovano tržište cigareta i zaustavljen masovni šverc iz 90-ih.
• Ukinute sve izvozne kvote, koje su bile izvor korupcije tokom 90-ih.
• Konsolidovani EPS i NIS.
• 2001. godine rast poljoprivredne proizvodnje iznosio 25%.
• Otvoreni prvi hipermarketi
• Nastavljena izgradnja Hrama Svetog Save, posle višedecenijske pauze. Postavljeno 49 zvona, a novembra 2002. godine organizovana donatorska večera na kojoj je prikupljeno 82 miliona dinara za završetak hrama.
• Ukinuta smrtna kazna.
• Počelo vraćanje stare devizne štednje.
• Nakon ulaska združenih snaga bezbednosti vraćen suverenitet nad teritorijom Kopnene zone bezbednosti i stabilizovane opštine (Bujanovac, Preševo, Medveđa). Broj terorističkih napada pre ove operacije prosečno je mesečno iznosio 136
• Formirane Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala i Žandarmerija.
• Donet zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.

Podsetimo, u dvorištu zgrade Vlade Srbije pre 23 godine, 12. marta 2003. godine, premijer i lider Demokratske stranke (DS) Zoran Đinđić je pogođen sa dva hica u grudi iz snajperskog oružja oko 12.45.

Prevezen je odmah u Urgentni centar, bez pulsa, pritiska i svesti, gde je bezuspešno podvrgnut reanimaciji i operaciji.

U prvom saopštenju Vlade Srbije, kao organizatori i počinioci atentata navedeni su pripadnici Zemunskog klana. Kao vođe ove kriminalne grupe imenovani su nekadašnji komandant raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, i vođe kriminalnog zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Nekoliko sati nakon ubistva premijera proglašeno je vanredno stanje u Srbiji koje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.