Doktor, psiholog i psihijatar iz Srbije otkrivaju kako kod sebe leče hronični umor

Otvorio si oči, a već si umoran, jedva se dižeš iz kreveta. Dok stigneš kući s posla, već nisi ni za šta, a čeka te milion obaveza. I tako iz dana u dan. Hronični umor kao da nas je sve zarazio, a ne znamo kako da se izvučemo iz tog začaranog kruga. Zato je dobro pitanje kako stručnjaci, lekari pomažu sebi u borbi protiv hroničnog umora? Imaju li neko magično rešenje? To za Novu govore psihološkinja Ana Mirković, lekar opšte medicine Ivan Đurić i psihijatrica Irena Đorđević.

Ana Mirković

„Jedna od mojih osnovnih aktivnosti protiv hroničnog umora je minimum pola sata, sat dnevno šetnje jer svaka ta šetnja izaziva lučenje dopamina, hormona zadovoljstva. Gledam i da zaspim do ponoći jer se hormon melatonin kod svih osam milijardi ljudi na planeti luči isključivo između ponoći i dva sata ujutru, pod uslovom da su oči zatvorene i da ste u mraku. Najveći problem je što deca i mladi ne spavaju u to vreme, pa se već bude hronično umorni.“Ana Mirković kaže da joj dosta prijaju i muzika, knjiga, pozitivni ljudi koji vas nasmeju jer takođe smanjuju dozu umora. I obavezno, kad god je moguće, ona pobegne u prirodu, makar na par sati, idealno na produženi vikend.„Ljudi su se otuđili od prirode, a kada ste u kontaktu sa zemljom, travom, drvećem, celo telo doživljava neki vid reseta. Sve najvažnije stvari na svetu su besplatne i treba nam sat vremena dnevno za njih, a često zaboravimo na to, iako nam skine teret s leđa i da energiju. Neki ljudi su umorni i kad ne rade neku fizičku aktivnost. Umorni smo od teških misli, od nedostatka pespektive, nas najviše psiha umara. I zato je važno da nađemo ono što nas vraća u harmoniju i čisti dušu", zaključuje Mirković.

Ivan Đurić

Doktor Ivan Đurić kaže da je shvatio da neke stvari ne može da promeni, tu su kakve su, i može samo da ih posmatra iz nekog drugog njemu korisnijeg ugla.„Zato protiv hroničnog umora ja kuvam, to me opušta, posebno seckanje luka, svi ti sitni radovi koji traže fokus. Tom pripremom hrane zadovoljim i sebe, a pošto supruga i ja kuvamo zajedno, i deca su zadovoljna i tad je sve lakše. Takođe, uzmem da čitam neku knjigu kad me stigne hronični umor, neku koja nema nikakve veze sa medicinom. Evo sad čitam Dekameron, volim i epsku fantastiku, nešto što mi odvlači pažnju od posla.“Dr Đurić kaže da tad suplementi nisu neophodni.„Ove navike deluju sasvim dobro i nema potrebe da se kljukam suplementima. Glavni problem kod hroničnog umora je što se dosta stvari s posla nosi kući i dodatno se misli o tome i to iscrpi, tad nema odmora. Dakle, treba skrenuti pažnju na nešto što će zadovoljiti i tebe i ljude oko tebe.“

Irena Đorđević

Irenin recept za osećaj lakoće, bez hroničnog osećaja umora, jeste jedno pitanje.„Svakog dana sebi postavim pitanje – čemu se danas radujem. To me uvek podseti na listu najvažnijih vrednosti. Cilj mi je da negovanje tih vrednosti posebno uvrstim u svakodnevni raspored. To je, recimo, vožnja rolšua sa ćerkom, vožnja bicikla, rekreativni trening, viđanje sa prijateljima koje nisam dugo videla… Ne mora to da bude susret od par sati ako smo u gužvi, ali gledam da makar razmenim poruke sa nekim ko mi je drag, a posebno ako je prošlo dosta otkad se nismo videli ili čuli.“Ireni je bitno i planiranje slobodnog vremena.„Kada znam unapred da ću imati slobodno vreme, u pauzama od posla gledam kako ću da ga osmislim i to me dodatno rastereti i ispuni pozitivnom energijom. Tako produžavam uživanje – od planiranja do perioda same aktivnosti na neki način predupredim taj hronični umor. A taj umor zapravo često potiče od našeg nezadovoljstva životom, povezan je sa našim uverenjima da li mnogo radimo, da li imamo vremena za odmor. Neko radi, recimo, više, ali manje je umoran jer radi posao koji voli.“Ona sebi takođe postavlja nove izazove jer joj to prija.„Novi ciljevi u poslu mi daju energiju. Dodatna edukacija i uvođenje novina me pokreću. Vrlo mi prija i razgovor sa bliskom osobom, lepe opuštene reči me najviše odmaraju, kad negujem bliskost sa meni dragima, a i kad podelim nešto sa drugim - teret padne sa leđa.“