Naučnici upozorili Evropu: Počnite da se spremate za klimatske katastrofe

Takav scenario podrazumeva prihvatanje da je svet na putu ka katastrofalnom porastu temperature koji će znatno premašiti ciljeve iz Pariskog klimatskog sporazuma i ozbiljno poremetiti život u Evropi.

“Evropska klima se brzo menja. To nije daleki niti apstraktan rizik”, izjavio je predsednik Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene Otmar Edenhofer.

Kako se planeta zagreva, ekstremni vremenski uslovi poput poplava i suša predstavljaju sve veću pretnju društvu, ekonomiji i ekosistemima Evrope. Poslednjih godina desetine hiljada ljudi preminule su tokom toplotnih talasa, dok su stotine izgubile život u poplavama, a godišnji troškovi saniranja klimatskih katastrofa dosežu prosečno 45 milijardi evra.

Naučnici upozoravaju da su napori EU u pripremi za sadašnje i buduće posledice globalnog zagravanja nedovoljni i nepovezani. Prema njihovim navodima, ne postoji zajedničko razumevanje klimatskih rizika, što dovodi do neujednačenih procena i slabijeg upravljanja krizama.

Savetodavni odbor preporučuje da EU svoje planiranje zasniva na pretpostavci da će Evropa do 2100. godine biti toplija za četiri stepena u odnosu na predindustrijski period. Među predloženim merama su postavljanje obavezujućih ciljeva prilagođavanja, planiranje budžeta u skladu s klimatskim rizicima i razvoj sektorskih strategija za naredne decenije, prenosi N1info.ba.

Iako EU poseduje opsežnu regulativu za smanjenje emisija gasova staklene bašte, još ne postoje jasni ciljevi za prilagođavanje klimatskim promenama. Naučnici naglašavaju da su i smanjenje emisija i prilagođavanje neophodni za ublažavanje posledica globalnog zagravanja.

Prema procenama Međuvladinog panela o klimatskim promjenama (IPCC), više od trećine stanovništva južne Evrope moglo bi da se suoči s nestašicom vode pri globalnom zagrevanju od dva stepena, dok bi porast od tri stepena taj procenat dodatno povećao.

Izveštaj takođe ukazuje na razlike u zakonodavstvu među državama članicama, na šta su ranije upozorili Evropska agencija za životnu sredinu i Evropski revizorski sud, ističući da pojedine strategije počivaju na zastarelim naučnim podacima.

Naučnici su dodatno kritikovali Evropsku komisiju zbog ublažavanja zahteva za izveštavanje kompanija o klimatskim rizicima, upozoravajući da bi takve mere mogle da oslabe nadzor i upravljanje klimatskim pretnjama u evropskoj ekonomiji, navodi Politico.