Tamna strana Oskara: Jedni su ga bojkotovali, drugi su zabranjeni na ceremoniji, a treći tvrde da im nagrada ništa dobro nije donela

Ove godine je trijumfovao film "Jedna bitka za drugom", dok su u kategoriji za najboljeg glavnog glumca i najbolju glavnu glumicu, statuete dobili Majkl B. Džekson i Džesi Bakli. Za najboljeg glumca u sporednoj ulozi proglašen je Šon Pen, dok je najbolja glumica u sporednoj ulozi Ejmi Medigan.

Ipak, čini se da se više nego o nagradama, priča o izostanku Šona Pena sa ceremonije. Umesto njega je nagradu preuzeo Kiran Kalkin, a Pen je izostao jer je bio u Kijevu, budući da godinama podržava Ukrajinu u sukobu sa Rusijom.

On je poznat kao neko ko otvoreno kritikuje Akademiju i neretko bojkotuje dodele prestižnih nagrada u Holivudu, a u znak zahvalnosti za podršku, Ukrajinska železnica mu je poklonila svog Oskara - statuetu isklesanu od metala vagona oštećenog u ruskom napadu.

Ipak, Šon Pen nije jedini koji je bojkotovao dodelu Oskara.

Marlon Brando

Marlon Brando je 1973. godine osvojio Oskara za ulogu Vita Korleonea u filmu "Kum". Međutim, on se nije pojavio na ceremoniji, a nagradu je umesto njega preuzela indijanska aktivistkinja Sačin Litlfeder. Brando je po njoj poslao i napisan govor koji ona nije stigla da pročita zbog vremenskog ograničenjana 60 sekundi.

Naime, glumac je javno osudio filmsku industriju da loše tretira američke starosedeoce.

Ketrin Hepbern

Ketrin Hepbern je glumica sa najviše osvojenih Oskara - ima ih četiri. Međutim, nijednom se nije pojavila na dodeli.

Hepbernova je na ceremoniju došla samo 1974, i to kada je uručivala specijalnu nagradu.

Vudi Alen

Vudi Alen ima prilično neobična objašnjenja za svoje odsustvo. Poznati autor redovno izbegava dodelu Oskara, tvrdeći da ponedeljkom uveče svira klarinet sa svojim bendom, ali i zato što veruje da je ideja takmičenja u umetnosti besmislena.

Ipak, jednom je napravio izuzetak – 2002. godine, kada je odao počast Njujorku posle terorističkih napada.

Pol Njuman

Zanimljivu priču ima i Pol Njuman. On je osvojio Oskar za film „Boja novca“, ali nije prisustvovao ceremoniji. Situaciju je opisao slikovitim poređenjem – kao da ceo život jurite ženu, a kada konačno pristane, vi više nemate snage.

Time je aludirao na činjenicu da je šest puta pre toga nominovan za ovu nagradu, ali mu je uporno izmicala iz ruku.

Žan-Lik Godar

Francuski reditelj Žan-Lik Godar nije želeo da prihvati počasnog Oskara, između ostalog zbog svog negativnog stava prema Holivudu, ali i zato što izbegava let avionom.

Vil Smit

U novije vreme, bojkotima su se pridružile i savremene zvezde.

Vil Smit je 2016. godine odlučio da ne prisustvuje ceremoniji kao vid protesta protiv nedostatka raznolikosti među nominovanima.

Anoni

Te iste godine, pevačica Anoni, prva transrodna osoba nominovana za ovu nagradu, odbila je dolazak jer je smatrala da su je organizatori nepravedno tretirali – nisu joj omogućili nastup, za razliku od drugih nominovanih muzičara.

I dok jedni, iz različitih razloga, bojkotuju dolazak na dodelu Oskara, drugi ističu da se nakon dobijanja statuete nisu mnogo radovali ili da iz nekog razloga imaju negativne emocije prema ovom događaju.

Gvinet Paltrou

Gvinet Paltrou je dobila Oskara za najbolju glavnu glumicu, zahvaljujući ulozi u filmu "Zaljubljeni Šekspir" 1998. godine.  Međutim, umesto pohvala i radosti, Gvinet je dočekalo sve suprotno.

Naime, mnoge njene kolege smatrale su da postoje brojne glumice talentovanije od nje, te samim tim više zaslužuju ovo prestižno priznanje, a Glen Klouz javno je rekla da je Oskara te godine zaslužila Fernanda Montenegro.

Osim glume, ljudi su kritikovali i govor koji je Gvinet održala prilikom preuzimanja Oskara, a koji je, prema mišljenju mnogih, bio "preterano plačljiv, toliko da je publici bilo neprijatno".

Sve ovo uticalo je na Gvinet koja je, umesto radosti, počela da oseća usamljenost i tugu i dosta se preispitivala.

"Bila sam s roditeljima u njihovoj kući u Santa Moniki i skrivala se tri nedelje. Bilo je tako intenzivno. Usamljenost je prava reč, bilo je stvarno čudno" , ispričala je ona.

"Bilo je to čudno i nadrealno vreme. Nekako vam je neugodno što ste nominovani za Oskara, imate sindrom varalice i mislite: 'Ne mogu verovati da se ovo događa. Čak nisam tako dobra glumica. Mrze li me svi?'", dodala je glumica.

Nesigurnost se odrazila i na njenu karijeru, te je dobijala sve manje poslovnih ponuda. Istakla je da nije bila spremna na toliki pritisak koji je usledio nakon dodele Oskara, a kasnije je pokrenula svoj privatni posao.

"Kad sam osnovala 'Goop' 2008. godine, pomislila sam: 'Moj poziv je nešto drugo osim ljubljenja s Metom Dejmonom na filmskom platnu ili bilo čega takvog. Teško je biti osoba koja proživljava svaki svoj raskid u svakom novinskom naslovu, kada te kritikuju za sve što kažeš i nosiš. Teško je pustiti korenje, a ja sam porodični tip. Volim biti sa starim prijateljima, kuvati i grliti svoju decu", rekla je Gvinet koja se na nekoliko godina povukla iz javnosti i posvetila se deci.

Nikol Kidman

Nikol Kidman je svog prvog Oskara dobila 2003. godine za glavnu ulogu u filmu "Sati", gde je tumačila lik Virdžinije Vulf.

U tom periodu, na privatnom planu je doživela krah, budući da se tada razvodila od kolege Toma Kruza sa kojim je usvojila dvoje dece, ćerku Izabelu i sina Konora.

Nikol je tek pre izvesnog vremena progovorila o problemima sa kojima se suočavala tada.

"I dok je na profesionalnom planu sve bilo idilično, u privatnom životu sam se borila. Ali, to se događa, zar ne?", rekla je glumica autoru Dejvu Kargeru za njegovu novu knjigu "50 Oscar Nights", preneo je People.

"Otišla sam kući, naručila dostavu i završila jedući večeru na podu svoje sobe u hotelu. Sedela sam na podu i jela pomfrit i burger s porodicom, nakon čega sam otišla u krevet. Tek tada me sve pogodilo i shvatila sam da moram pronaći ljubav, jer mi je ona u životu potrebna. Otišla sam sama u krevet, i to pre ponoći. Danas, da ga ponovo osvojim, ne bih došla kući 24 sata", dodala je ona.

Kako je rekla, nije imala želju ni da se pridruži kolegama na tradicionalnoj proslavi nakon dodele Oskara.

"Rekla sam im da bi to izgledalo kao likovanje,da ne bi bilo u redu da hodam kroz masu i nosam nagradu okolo. To bi bilo stvarno neprikladno", kazala je Kidmanova, pa istakla da je na kraju ipak popustila:

"Doslovno sam ušetala i nosila ga okolo, ali bila sam potpuno skrhana i emotivna, tresla sam se sve vreme i nimalo nisam uživala. Samo što se nisam izvinjavala, što je tako glupo. Volela bih da sam mogla više da uživam".

Hale Beri

Iako je za ulogu u filmu "Bal monstruma" (Monster’s Ball) osvojila nagradu za najbolju glavnu glumicu i postala prva crna glumica kojoj je to pošlo za rukom, njen profesionalni put, kako kaže, nije se značajno promenio.

U razgovoru za magazin The Cut, glumica je istakla: „Taj Oskar nije nužno promenio pravac moje karijere.“

Ona je priznala da je, nakon osvajanja nagrade, verovala da će se ponude same nizati, ali se to nije dogodilo.

„Posle pobede sam mislila da će se ispred mojih vrata pojaviti kamion pun scenarija. Iako sam bila neverovatno ponosna, sledećeg jutra sam i dalje bila crna žena“, rekla je ona.

Kako navodi, prepreke u industriji su i dalje postojale:

„Reditelji su i dalje govorili: ‘Ako u ovu ulogu stavimo crnu ženu, šta to znači za celu priču? Da li onda moram da angažujem i crnog glumca? Onda je to crnački film. A crnački filmovi se ne prodaju u inostranstvu.’“

Glumica je otkrila i da je o značaju Oskara razgovarala sa Sintijom Erivo, koja je bila nominovana za ovu prestižnu nagradu 2020. godine za film "Harijet" (Harriet), kao i ponovo 2025. za "Zlica" (Wicked). Hale joj je, kako kaže, poručila:

„Ti to prokleto zaslužuješ, ali ne znam da li će ti to promeniti život. To ne može biti potvrda tvoje vrednosti i onoga što radiš, zar ne?“

Iako je ostvarila zapaženu karijeru i nastavlja da radi na novim projektima, Hale Beri i dalje ostaje jedina crna žena koja je osvojila Oskara za najbolju glavnu glumicu.

Melisa Leo

Iako se za mnoge smatra vrhuncem karijere, Melisa Leo je rekla da joj priznanje Američke filmske akademije nije donelo očekivani napredak.

„Osvojiti Oskara nije mi bilo dobro ni za mene ni za moju karijeru,“ rekla je glumica, odgovarajući na nedavna pitanja čitalaca za The Guardian i dodala:

„Nisam o tome sanjala, nikada to nisam želela, i imala sam mnogo bolju karijeru pre nego što sam ga osvojila.“

Melisa Leo je zlatnu statuetu osvojila 2011. godine za sporednu ulogu u filmu "Borac" ("The Fighter"). Uprkos brojnim priznanjima koja su usledila, glumica danas na taj period sa dozom gorčine.

„Čovek izgubi razum,“ rekla je u odgovoru na pitanje o trenutku kada je postala dobitnica Oskara i dodala:

„Te sezone sam osvojila mnogo prestižnih nagrada za ‘Borca’ i sedela u tom ogromnom teatru misleći: ‘Pa, očigledno je moguće.’“

Posebno se prisetila susreta sa legendarnim Kirkom Daglasom, koji joj je uručio nagradu:

„Svaki glumac, režiser i producent koga prepoznajete, vas gleda pravo u oči... Onda sam opsovala, i još mi je žao što sam opsovala. Prokletstvo, stalno opsujem, ali na televiziji ne smete da psujete. Hvala Bogu na odlaganju od deset minuta, uvedenom za idiote poput mene.“

Tejtum O'Nil

Tejtum O'Nil je 1974. godine postala najmlađa dobitnica Oskara. Ona je tada imala samo 10 godina, a nagradu je dobila za najbolju sporednu ulogu, za ulogu u filmu "Mesec od papira".

Ona je u tom filmu glumila zajedno sa svojim ocem Rajanom O'Nilom, a upravo zbog njega joj je ovaj trenutak ostao u lošem sećanju.

„Pomislili biste da bi nominacija za Oskara bila neizbrisiv trenutak, pobeda koju treba čuvati i uživati ceo život“, napisala je u svojim memoarima iz 2004. “Život od papira”.

„Ali, za mene je to bila trauma umesto trijumfa”, dodala je Tejtum.

O’Nilova je opisala „duboku ogorčenost“ svog oca zbog priznanja koje je dobila, navodno na njegov račun.

Tvrdi da se uopšte ne seća trenutka kada su objavljene nominacije, iako joj je osoba koja je tada bila prisutna kasnije ispričala da ju je otac udario čim je shvatio da je ona nominovana, a on nije. Svoje zaboravljanje tog događaja objasnila je na vrlo emotivan način:

"Za dete već opsednuto gubitkom oca, koje živi u strahu, verujući da joj ljubav izmiče, to bi bilo previše bolno za procesuiranje. Ako sam to blokirala, nije čudo."

U periodu kada su nominacije objavljene, ona i njen otac boravili su u Engleskoj, gde je on radio na filmu Barry Lyndon, u kojem je tumačio glavnu ulogu. Dok su rezultati saopštavani, Rajan je u razgovoru s britanskim novinarima otvoreno pokazivao nezadovoljstvo, nazivajući svoju ćerku prirodno lenjom i tvrdeći da je „preuzela kontrolu nad filmom“. Kada je došlo vreme za ceremoniju u Americi, Tejtum se tamo uputila sama, bez njegove pratnje.

"Vraćajući se u SAD za ceremoniju, sama i tužna, osećala sam se kao siroče," zapisala je kasnije, uz napomenu da se te večeri seća kroz maglu: "Mora da sam izgledala veoma ranjivo i sitno".

Ipak, publici je prizor delovao gotovo bajkovito.  Kada je proglašena pobednicom, nije imala unapred pripremljen govor, pa je izgovorila samo kratku zahvalnicu: "Sve što zaista želim je da se zahvalim mom reditelju, Piteru Bogdanoviću, i mom ocu. Hvala vam." Nakon toga joj se na sceni pridružio deda, koji je u njeno ime uputio dodatne zahvalnosti i potom je odveo iza scene.

Posle ceremonije, pozvao ju je otac, koji je ovoga puta bio pun podrške.

„Kao da je odjednom uvideo da ima dobit u tome da ima ćerku nagrađenu Oskarom“, ispričala je Tejtum, uz napomenu da je on često pokušavao da sebi pripiše deo zasluga za njen uspeh.

Kasnije je isticala da joj nagrada nije donela osećaj sreće: "Osećaj koji najviše povezujem sa osvajanjem Oskara je neodoljiva tuga što su me roditelji napustili – oboje, jer je moja majka ćutala – još jednom", napisala je Tejt.

Period nakon osvajanja Oskara bio je, prema njenim rečima, izuzetno težak, ispunjen zanemarivanjem i zlostavljanjem.

Anđelina Džoli

Džolijeva je Oskara osvojila 2000. za najbolju sporednu glumicu u filmu "Neprilagođena", a na pitanje koliko joj ta nagrada znači, rekla je da joj je mnogo svežije sećanje na jednu drugu dodelu Oskara.

U pitanju je dodela iz 1979. godine, kada je Oskara dobio njen otac Džon Vojt za ulogu u filmu "Povratak kući". On je u tom trenutku već napustio Anđelininu majku, mada su se zvanično razveli godinu dana kasnije.

"Moja mama je bila kod kuće sa dvoje male dece. San moje mame je bio da bude glumica. Verujem da je mamina majka sanjala da joj ćerka bude glumica, verovatno ju je zato stalno vodila u pozorište u Čikagu", pričala je Anđelina i dodala:

"Često mi je pričala o toj ceremoniji. Gledala je svog supruga na televiziji. U tom trenutku je imala 20 i nešto godina, bila je razdvojena od veoma poznatog muškarca, sama kod kuće sa svojim bebama i gledala ga je kako s drugom ženom osvaja Oskara. To je bio samo deo naše porodične istorije. Sećam se da sam mislila da je mama tu za mene i mog brata i to je bio izbor koji je napravila. A to kako se morala osećati te noći, zauvek mi se urezalo u sećanju".

Džon Vojt je na dodelu Oskara išao sa glumicom Stejsi Pikren, a Džolijeva je rekla da se, u trenutku kada je ona dobijala prestižnu nagradu, prvo setila svoje mame.

"Kada je na mene došao red da primim Oskara 2000. godine, pomislila sam na svoju majku. Doživeti taj trenutak, da siđem sa bine i da je pozovem i kažem joj: 'Tvoj je, mama', bio je jedan od najboljih trenutaka u mom životu", istakla je Džolijeva, prenosi "People".

Rekla je i da ju je uvek bolela činjenica da se njena majka zbog dece odrekla svojih snova.

"Ali je prihvatila tu moju kreativnu stranu. Moja majka je pisala pisma mojim likovima: 'Draga Liza Rou', 'Draga Laro Kroft'. Pokušavam da zamislim šta bi sada napisala", kazala je glumica.

Ričard Gir - zabranjen

Akademija je Ričarda Gira zabranila na 20 godina, a sve je počelo 1993. godine, kada je Gir uručivao nagradu za najbolju art direkciju, a koja je otišla u ruke Lućijane Ariđi i Ijana Vitakera za film "Hauardov kraj".

Sve je bilo u redu, dok Gir nije odlučio da zanemari scenario i iskritikuje Vladu Kine zbog tretmana ljudi sa Tibeta. Ričard je poznat kao sledbenik tibetanskog budizma, te je godinama kritikovao kinesku vlast, a ono što je uradio prilikom dodele nagrada, dovelo je do toga da bude zabranjen na dodeli Oskara u narednih 20 godina, ali i da dobije doživotnu zabranu ulaska u Kinu.

Iako nije mogao da bude nominovan za ovu nagradu, Gir se ipak na svečanoj dodeli Oskara pojavio dva puta nakon zabrane. Prvi put je to bilo 2003. godine, kada je film "Čikago", u kom je glumio, osvojio nagradu za najbolji film, a drugi put se na dodeli Oskara pojavio 2013.

Tada je otpevao pesmu "Everybody Needs a Best Friend" i uručio nagrade za najbolju filmsku muziku i najbolju originalnu pesmu, a to je učinio zajedno sa svojim koleginicama iz filma "Čikago" Rene Zelveger, Kvin Latifom i Ketrin Zitom Džons.

"Izgleda da sam rehabilitovan. Čini se da, ako vas dovoljno dugo nema, zaborave da su vas zabranili", rekao je Ričard tada kroz smeh.

Ovo je pretilo da ozbiljno ugrozi karijeru Ričarda Gira, budući da nije dobijao uloge u značajnijim holivudskim ostvarenjima, a kako je sam rekao, to je bila posledica finansijske veze Holivuda i Kine.