Dva rata, jedna pukotina: Sukob sa Iranom udaljava Evropu od Amerike i slabi podršku Ukrajini

Prema diplomatskim izvorima iz Evropske unije, u evropskim prestonicama vlada ozbiljna bojazan da bi američki predsednik mogao da kazni saveznike zbog odbijanja da se aktivnije uključe u operacije protiv Irana, i to smanjenjem ili potpunim prekidom vojne i obaveštajne pomoći Ukrajini. Takav scenario bi dramatično promenio tok rata u Evropi.

Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da rat sa Iranom „ne sme da skrene pažnju sa podrške Ukrajini“, ali upravo se to već dešava.

Trampov pritisak i transatlantske tenzije

U poslednjim danima Donald Tramp je više puta javno kritikovao evropske saveznike zbog, kako tvrdi, nedovoljne pomoći u rešavanju krize u Ormuskom moreuzu, ključnom pomorskom pravcu kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, a koji je Iran praktično blokirao.

Njegove poruke bile su izuzetno oštre. Evropske zemlje optužio je za kukavičluk, dok je NATO nazvao „papirnim tigrom“, otvoreno dovodeći u vezu američku posvećenost alijansi sa spremnošću Evrope da podrži američke poteze na Bliskom istoku.

Takva retorika dodatno je uzdrmala ionako krhke odnose između Vašingtona i evropskih prestonica, koje sada pokušavaju da balansiraju između izbegavanja direktnog sukoba sa Iranom i očuvanja američke podrške Ukrajini.

Opasna trgovina između dva rata

Dodatnu zabrinutost izazvala je informacija da je Rusija navodno ponudila Sjedinjenim Državama svojevrsnu razmenu, prekid razmene obaveštajnih podataka sa Iranom u zamenu za obustavu američke pomoći Ukrajini. Iako je Vašington odbio takvu ponudu, sama činjenica da je ona postojala ukazuje na to koliko su dva sukoba međusobno povezana.

Evropski lideri sve više strahuju da bi Ukrajina mogla postati kolateralna šteta šire geopolitičke igre, u kojoj se resursi i pažnja preusmeravaju ka Bliskom istoku.

Finski predsednik Aleksandar Stub otvoreno je priznao da se „stvara pukotina između Evrope i SAD“, ocenjujući da je to nova realnost sa kojom se mora živeti, piše Politiko.

Rat koji troši resurse Ukrajine

Jedan od konkretnih problema je i vojni aspekt. Rat protiv Irana već sada troši ključne vojne resurse, posebno protivraketne sisteme i municiju koja je očajnički potrebna Ukrajini.

Diplomate upozoravaju da se sistemi poput „Patriota“ koriste u velikim količinama na Bliskom istoku, dok Kijev istovremeno vodi iscrpljujuću borbu protiv ruskih napada. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski već je izrazio zabrinutost, ističući da ima „veoma loš osećaj“ zbog posledica koje bi ovaj sukob mogao imati po njegovu zemlju.

Istovremeno, pregovori između Ukrajine i Rusije, pod pokroviteljstvom SAD, sve više se odlažu, što dodatno komplikuje situaciju na frontu.

Suočeni sa rizikom potpunog razlaza sa Vašingtonom, evropski lideri sada pokušavaju da ublaže tenzije i pokažu određeni stepen podrške američkim potezima. Makron, britanski premijer Kir Starmer i generalni sekretar NATO-a Mark Rute intenzivirali su diplomatske aktivnosti kako bi pokazali da Evropa nije pasivna.

Francuska je, prema dostupnim informacijama, spremna da učestvuje u obezbeđivanju slobode plovidbe kroz Ormuski moreuz, dok je Velika Britanija već omogućila korišćenje svojih vojnih baza za američke operacije.

Istovremeno, nekoliko zapadnih zemalja potpisalo je zajedničku izjavu u kojoj izražavaju spremnost da doprinesu bezbednosti pomorskog saobraćaja u regionu, iako bez konkretnih vojnih obaveza.

Ipak, iza kulisa vlada oprez. Nemačka i Francuska jasno poručuju da ne žele da budu direktno uvučene u rat sa Iranom.

Neizvesna budućnost

Diplomate priznaju da u odnosima sa Trampom često nije presudna suština, već utisak. Evropski lideri pokušavaju da pokažu dovoljno angažovanja kako bi zadržali američku podršku Ukrajini, iako istovremeno nastoje da izbegnu dublje učešće u novom sukobu.

Ipak, posledice su već vidljive. Transatlantsko partnerstvo, koje je decenijama bilo stub zapadne bezbednosti, nalazi se pod pritiskom kakav nije viđen godinama.

U senci dva rata, jednog u Ukrajini i drugog na Bliskom istoku, Evropa i Amerika sve više deluju kao saveznici koji vuku u različitim pravcima. A upravo ta pukotina mogla bi da odredi tok oba sukoba.