36
Nije da sam nešto jugonostalgična, ali kad sam se već uputila u Valparaiso - htela sam da vidim i tu čuvenu Jugoslovensku ulicu.
U Valparaiso sam došla lokalnim autobusom, iz Santjaga, zaintrigirana da vidim šta to Čileanci smatraju „rajskom dolinom“. U pitanju je kulturni centar Čilea, grad u kom je živeo Pablo Neruda, 2003. je proglašen svetskom baštinom UNESCO-a, a ja sam u glavi imala prvenstveno sliku lavirinta starih uličica kojima su grafiti dali poseban šmek. Mislila sam da je to samo jedan kvart, rezervisan za turiste, umetnike i fotografe, ali, ispostavilo se da je ceo grad kao živi mural, kao prosut niz strme padine uz obalu Pacifika, sa svojim šarenim kućama i starinskim uspinjačama, „uliva“ se u plavetnilo mora.
Šetnja se, očekivano, pretvorila u pravu avanturu, jer sam morala da zavirim u svaku slepu uličicu samo da vidim šta je na kraju. Nije bilo problematično ni to što sam sve vreme išla uzbrdo-nizbrdo, jer zidovi pričaju priče, svaki grafit je pravo umetničko delo. A onda me je jedan s referencom na Jugoslaviju podsetio na to da treba videti i tu, Jugoslovensku ulicu.
Lako sam je našla – već sam nekoliko puta prošla tuda, divila se spektakularnom pogledu, čak se i fotkala, ali nisam obratila pažnju.
Priča kaže da je ova ulica, smeštena na brdu Cerro Alegre, nekad bila poznata kao Paseo Americano, ali je 1928. godine preimenovana u Paseo Yugoslavo u znak zahvalnosti i poštovanja prema jugoslovenskoj zajednici koja je dala značajan doprinos razvoju ovog grada.
Jugoslovenska zajednica u Čileu, posebno u Valparaísu, bila je veoma uticajna u 19. i početkom 20. veka. Uglavnom poreklom iz Dalmacije, bili su to uspešni trgovci i industrijalci koji su ulagali u gradnju i razvoj Valparaísa, a njihove vile danas su deo kulturne baštine grada.
Palata Baburizza, izgrađena od strane Paška Baburice, najbogatijeg čoveka Valparaísa u prvoj polovini 20. veka, danas je dom Muzeja likovne umetnosti. Prepoznaje se odmah po fasadi, koja je i danas ukrašena motivima šahovnice.
Nedaleko se nalazi i palata Astoreca, koju je izgradio Francisco Petrinović, takođe poreklom iz Hrvatske. Ova viktorijanska zgrada danas funkcioniše kao butik hotel.
Paseo Yugoslavo nudi prelep pogled na Valparaíso, sa panoramom grada i okeanom. Ulica je jedna od najlepših, ukrašena starim svetiljkama, drvećem i klupama, stvarajući atmosferu prošlih vremena, ali jednako dobro uklopljenu u šarenilo grada. Svakako, nezaobilazna je tačka za turiste, čak i one koji nemaju veze sa bivšom Jugoslavijom.
Za još priča s dalekih putovanja zapratite Putničarenje.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
