Pogledajte kako izgleda Dubai sad kad su svi koji su mogli pobegli iz njega: Plaže, hoteli i tržni centri zjape prazni

Sada se, međutim, ovaj grad u Ujedinjenim Arapskim Emiratima suočava sa ozbiljnom pretnjom, jer je rat između SAD i Izraela s jedne strane i Irana s druge uzdrmao temelje takozvanog „dubaijskog sna“ u koji su mnogi stranci verovali.

UAE je pretrpeo više od dve trećine iranskih udara. Analitičari smatraju da je država delimično bila meta zbog dubokih vojnih i obaveštajnih partnerstava sa zapadnim silama, ali i zbog reputacije Dubaija kao jednog od omiljenih centara globalnih finansija i zapadnog turizma.

„Sjaj je definitivno nestao“, rekao je Džon Trudindžer, Britanac koji već 16 godina živi u Dubaiju za "Guardian" i radi kao direktor škole u jednoj emiratskoj obrazovnoj ustanovi. On zapošljava više od 100 nastavnika iz Velike Britanije i kaže da su mnogi od njih bili toliko „duboko traumatizovani i teško se nose sa iznenadnim dolaskom rata u Dubai“ da su otišli i ne planiraju da se vrate.

Oni su među desetinama hiljada stanovnika i turista koji su napustili Dubai otkako su SAD i Izrael pre skoro dve nedelje pokrenuli zajedničke napade na Iran. Velika populacija radnika migranata u gradu, međutim, nema tu privilegiju.

Svakodnevno na telefone stanovnika stižu upozorenja o „potencijalnim raketnim pretnjama“, uz savete da potraže zaklon i da se drže dalje od prozora. Više od 90 odsto od ukupno 1.700 iranskih projektila presreli su protivvazdušni sistemi UAE, ali su neki ipak pogodili značajne ciljeve, uključujući vojne baze, industrijske komplekse i aerodrom u Dubaiju, čime je privremeno zatvoren jedan od najprometnijih vazdušnih čvorišta na svetu. Napadi na dva data centra nakratko su ostavili stanovnike Dubaija bez mogućnosti da koriste mobilne telefone za digitalna plaćanja.

Hotel Fairmont, koji se nalazi na čuvenom veštačkom ostrvu u obliku palme, poznatom po luksuznim vilama, ekskluzivnim hotelima i elitnim plažnim klubovima, takođe je pogođen u dramatičnom napadu.

Zain Anvar, taksista iz Pakistana, video je kako mu je automobil uništen tokom napada na hotel Fairmont, nakon što ga je parkirao dok je otišao na molitvu.

„Najsrećniji sam čovek na svetu što sam preživeo“, rekao je. „Ali sada mi porodica govori da se vratim kući. Ne želim više da budem u Dubaiju. Posla nema, od kada je počeo ovaj rat ne zarađujemo ništa i ne verujem da će se turizam uskoro vratiti. Mnogi taksisti poput mene razmišljaju da odu u neku drugu zemlju. Svi znaju da je Dubai gotov.“

Ekonomske posledice sukoba za UAE verovatno će biti značajne, ali nigde toliko kao u Dubaiju, gde turizam svake godine donosi oko 30 milijardi dolara. Više od 90 odsto stanovnika su stranci, među kojima je i jedna od najvećih koncentracija milijardera na svetu, privučenih činjenicom da u Emiratima nema poreza na prihod, kapitalnu dobit niti nasledstvo.

Za razliku od drugih emirata u Zalivu, Dubai nema ogromne rezerve nafte na koje može da se osloni. Analitičari smatraju da bi finansijski gubici mogli biti ogromni ako se rat nastavi i ako reputacija grada kao sigurnog centra za turizam i zapadni kapital u poslovanju, bankarstvu i nekretninama nastavi da slabi. U sredu su banke Citibank i Standard Chartered evakuisale svoje zaposlene iz Dubaija „zbog povećane bezbednosne zabrinutosti“.

„Dubai već sada trpi velike gubitke“, rekao je Khaled Almezaini, profesor na univerzitetu Zayed u UAE i koautor knjige An Introduction to Gulf Politics. „Za sada ekonomija UAE može da izdrži, ali ako se ovo nastavi još deset ili dvadeset dana, posledice po turizam, avio-saobraćaj, poslovanje stranaca i naftni sektor biće veoma teške.“

Šeici koji upravljaju Dubaijem pokušavaju da kontrolišu narativ i zadrže sliku mira i sigurnosti. Nakon niza paničnih objava na društvenim mrežama, policija u Dubaiju zapretila je hapšenjem i zatvorom za influensere koji objavljuju sadržaj „koji je u suprotnosti sa zvaničnim saopštenjima ili može izazvati društvenu paniku“. Zvaničnici u optimističnim porukama objašnjavaju da su „velike eksplozije“ koje se čuju na nebu zapravo „zvuk bezbednosti“.

Stanovnici i turisti koji su ostali u gradu tvrde da je i dalje moguće voditi relativno normalan život, iako su barovi na plaži, tržni centri i hoteli sa pet zvezdica sablasno prazni. Na plaži Džumejra mogu se videti influenserke u bikiniju kako poziraju pred kamerama, dok se deca igraju na ogromnim plutajućim igračkama na moru, a džet-skijevi redovno prolaze horizontom.

Ironično, mnogi turisti kažu da su u Dubai došli upravo da pobegnu od rata.

„Mi smo iz Ukrajine, pa smo, nažalost, iz jedne ratne zone došli u drugu, ali takav je život“, rekla je dvadesetšestogodišnja Kristina Halis dok je ispijala koktel na ležaljci. „I dalje se ovde osećam bezbedno, dolazim na plažu i uživamo u životu. Ne biste ni pomislili da je rat.“

Masovno napuštanje grada od strane turista i influensera ostavilo je i neočekivane posledice. Stotine pasa i mačaka, koje su često držale poznate ličnosti sa TikToka, Instagrama i Jutjuba, poslednjih dana ostavljene su u skloništima za životinje, vezane za bandere ili napuštene u kutijama na ulicama dok su vlasnici u žurbi napuštali zemlju. Sklonište za životinje K9 iz Dubaija opisalo je situaciju kao „odvratnu“.

Za milione ekonomskih migranata koji su u Dubai došli da rade u građevini, dostavi, vožnji i drugim fizičkim poslovima, opcija da jednostavno sednu u avion i vrate se kući gotovo da ne postoji. U gradu živi oko dva miliona Indijaca, do 700.000 Nepalaca i oko 400.000 Pakistanaca, među kojima je mnogo radnika niskog statusa koji su često izloženi eksploataciji i ne mogu lako da napuste posao.

Od četvoro ljudi koji su poginuli u UAE od početka sukoba, troje su radnici iz južne Azije: pakistanski taksista, nepalski čuvar i vozač cisterne za vodu iz Bangladeša. U napadu dronom u blizini aerodroma u Dubaiju u sredu rano ujutru povređena su dvojica državljana Gane, jedan Indijac i jedan državljanin Bangladeša.

U četvrti Muhaisnah 2, na periferiji Dubaija gde se nalaze radnički domovi, dvadesetdevetogodišnji radnik iz Nigerije Ebenezer Ibrahim bio je jedan od retkih koji su uopšte bili obavešteni o sukobu.

„Svi smo mi ljudi i svi krvarimo, pa naravno da brinem zbog ovih raketa“, rekao je Ibrahim. „Ali vlada za sada dobro radi posao presrećući ih. Dolazim iz Afrike, i u mojoj zemlji ima mnogo problema. Imam svoje ciljeve i ostaću ovde da radim za njih.“

Većina ljudi u Muhaisnahu 2 slegala je ramenima i govorila da rat nema veze sa njima. Međutim, porodica Saleha Ahmeda, pedesetpetogodišnjeg vozača iz Bangladeša koji je poginuo kada su krhotine rakete pale na njegovo gradilište u Dubaiju, tvrdi da je nedostatak informacija i jasnih upozorenja bio koban.

„Pravi razmere onoga što se događa shvatio sam tek kada sam se vratio u Bangladeš i ovde video vesti“, rekao je njegov mlađi brat Zakir Husein, koji takođe radi u Dubaiju.

„Iskreno, radnici u Dubaiju se plaše da govore. Uvek smo imali osećaj da ne smemo ništa loše da kažemo o zemlji jer bismo mogli da upadnemo u probleme. Da smo znali šta se zaista događa, moj brat bi možda pokušao da ode na sigurnije mesto ili da se vrati kući.“

Husein kaže da mu se povratak u Dubai, posebno dok sukob traje, sada čini „nepodnošljivim“.

„Ali Dubai je jedino mesto gde znamo kako da zaradimo“, rekao je. „Naše porodice zavise od nas.“