Padobranac iz Niša na brodu obišao svet: To zna da bude strava i užas

Putovanja 26. jan. 202215:24 > 15:49
Podeli:

Nekadašnji padobranac 63. Padobranske brigade Boban Stančić (52) iz Sopotnice kraj Niša vratiće se narednog meseca svojoj kući i porodici, jer će završiti još jedno prekookeansko putovanje, ovoga puta Indijskim okeanom.

Piše: Miljana Isailović

Stančić poslednje četiri godine radi u međunarodnoj kompaniji koja obezbeđuje velike teretne brodove i za to vreme proputovao je celu zemaljsku kuglu i obišao brojne egzotične destinacije poput Šri Lanke, Maldiva, Sejšela, Indije, Kenije, Sudana, Pakistana i Džibutija.

On je za portal Nova.rs rekao da je počeo da radi kao radnik obezbeđenja na velikim brodovima nakon što je 2016. godine završio kurs pomorskog obezbeđenja.

Boban Stančić Foto:Privatna arhiva

„Od tada aktivno plovim, uglavnom okeanima. Putovanja obično traju šest do osam meseci, a potom sam kod kuće dva, tri meseca. Uvek na put krećem iz nekog drugog mesta. Odletim avionom do neke luke i tu se ukrcam na brod“, objasnio je Stančić.

Kako je kazao, posao kojim se bavi namenjen je pre svega avanturistima, a podrazumeva se da se ljudi koji se time bave potpuno zdravi. Njegove kolege na brodu su iz najrazličitijih zemalja, a događa se da ima i Srba, kao što je to sada slučaj.

„Plovidba je lepa dok je okean miran, ali kada se probudi, zna da bude strava i užas. Teško je naročito noću, kada je vetar jak, a talasi budu viši od 10 metara. To zna da traje nekoliko dana i onda nema spavanja, gubi se apetit, umor te polako pobeđuje, postaješ svestan da nemaš kud i da jedino bog može da ti pomogne. Tada počinje borba sa samim sobom koju možeš samo na pučini da doživiš“, kazao je Stančić.

Boban Stančić Foto:Privatna arhiva

Prema njegovim rečima, koliko će biti teško putovanje umnogome zavisi od toga da li se radi o brodu iz neke od evropskih i nordijskih zemalja ili iz zemalja sa Dalekog istoka.

„Na brodovima iz Evrope uslovi su slični hotelskim i hrana je slična, a brodovima iz Norveške mogao bi svaki hotel da pozavidi. Rad na brodovima iz zemalja dalekog istoka za nas Evropljane je težak i zbog specifične organizacije rada i hrane. Mi nismo navikli na takve ukuse i mirise. Kada se iskombinuje hrana koju ne možemo da jedemo, vrućina, različite noćne vežbe i vanredni zadaci poput provere čamaca, to unosi dodatnu nervozu svakom članu posade“, istakao je Stančić.

Putovanja brodom, dodao je, posebno su naporna ukoliko ste na pučini duže od pet meseci.

Boban Stančić Foto:Privatna arhiva

„Putovanja od četiri do pet meseci su sasvim u redu, a posle se ulazi u krizu. Od stalnog ljuljanja broda počinje da boli glava, noge počinju da otkazuju. Kada sam se prošle godine posle sedam meseci vratio kući, bilo mi je loše 20 dana. Imao sam osećaj da se sve oko mene ljulja, čitava soba, prijala mi je samo štenja“, objasnio je Stančić.

Prema njegovim rečima, lepa strana posla kojim se bavi je to što ima priliku da pristojno zaradi i upoznaje zemlje širom sveta i ljude sa različitih medijana.

„Pristanak broda u neku od egzotičnih luka je zaista poseban doživaljaj. Do sada mi je u najlepšem sećanju ostalo malo ostrvo Komoris koje se nalazi između Madagaskara i Afrike. Plaže na tom ostrvu su zlatno-žute boje, a voda kristalno čista i topla. U sećanju mi je ostao i Oman. U toj veoma bogatoj zemlji alkohol gostima ne služe ni visoki državni zvaničnici“, kazao je Stančić.

Na brodu, izjavio je, ima vremena na pretek za slobodne aktivnosti i to vreme se popunjava plivanjem, teretanom i pecanjem.

Boban Stančić Foto:Privatna arhiva

„Pecamo zaista neobične ribe, a uz to ni jedna riba koju ulovimo nije lakša od 10 kilograma. U Crvenom moru ima najviše barakuda, one su ukusne, ali opasnije za ljude od ajkula. Kod Maldiva ima lignji i blizu dva metra dužine. Letećih riba ima svuda na okeanu. Imao sam priliku da kod Tanzanije vidim i plave kitove. Teško je opisati taj osećaj kada ih vidite tako ogromne u vodi“, kazao je Stančić.

Boban Stančić Foto:Privatna arhiva

Pre nego što ste obreo na prekoekanskim brodivima Stančić se bavio različitim poslovima, ali su uvek bili zainimljivi i uzbudljivi. Već sa petnaesto godina krenuo je da skače padobranom u u Aero-klubu Niš, a kada su mu bile 22 godine počeo je da radi kao profesionalni vojnik u 63. Padobranskoj brigadi. U vojsci je proveo 13 godina i za to vreme je skočio padobranom 280 puta, četiri godine bio je prvak Vojske Srbije i Crne Gore u padobranskom višeboju, a preživeo je i otkazivanje glavnog padobrana i to zahvaljujući tome što je bio dovoljno pribran da otvori rezervni padobran.

Trenirao je atletiku, trčao maratone i sa međunarodnog vojnog takmičenja u Mađarskoj doneo je bronzanu medalju. Bio je odličan skijaš što je potvrio i osvojanjem prvog mesta mesto na Brezovici u skijaškom trčanju.

Blistavu vojnu karijeru zamenio je neobičnim zanatom, dekorativnim rustičnim radovima od kamena, a tim zanatom bavi se i sada kada nije na brodu.

BONUS VIDEO: Vladika Jovan Ćulibrk sleteo padobranom u manastir Đurđevi stupovi

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar