Svet je pred pucanjem, a indeks mira za 2025. razotkriva nova žarišta: Srbija u najgoroj poziciji od svih eks-ju zemalja

Indeks za 2025. godinu, koji je kreirao Institut za ekonomiju i mir (IEP), otkriva da svet prolazi kroz „fundamentalno preoblikovanje globalnog poretka“, kako su zaključili istraživači.

Oni beleže 59 aktivnih sukoba, što je najviše od kraja Drugog svetskog rata, pri čemu je 100 zemalja postalo manje sigurno nego što je bilo pre jedne decenije.

Zemlje su rangirane na osnovu unutrašnjih indikatora mira, kao što su nivo nasilnog kriminala, broj ubistava i nasilnih demonstracija, i spoljnih indikatora mira kao što su vojni izdaci, nuklearno oružje i odnosi sa susednim zemljama.

Island na prvom mestu još od 2008.

Island je ponovo na vrhu rang liste kao najmirnija zemlja na svetu 2025. godine, titulu koju drži od 2008. godine.

Irska zauzima drugo mesto, Novi Zeland je treći, pa Austrija i Švajcarska. U top 10 ulaze i Singapur, Portugal, Danska, Slovenija i Finska.

Srbija i Zambija na istom

A dok je Slovenija ušla u top 10 najmirnijih, Srbija je najgore prošla od eks-ju zemalja - deli 64. mesto sa Zambijom.

Hrvatska je na 19. poziciji; Crna Gora na 34; Bosna i Hercegovina 59. I sve su označene zelenim, osim Srbije koja ulazi u "žuto".

Ruska pretnja

Rusija je ocenjena kao najmanje mirna zemlja na svetu, dok je Ukrajina, Sudan, Demokratska Republika Kongo i Jemen "slede" u pet najproblematičnijih zemalja.

Zapadna i Centralna Evropa su najmirniji region na svetu, ali istraživači upozoravaju da „evropsko bezbednosno okruženje prolazi kroz duboku transformaciju“.

„Ruska pretnja je stvarna i nijedna pojedinačna evropska zemlja se ne može približiti ruskim vojnim sposobnostima“, napominju.

Region Bliskog istoka i Severne Afrike ostaje najmanje mirno područje na svetu u 2025. godini. U međuvremenu, podsaharska Afrika ima najviše zemalja u sukobu, sa 35 od 43 zemlje koje su bile uključene u sukob u poslednjih pet godina.

Prema IEP, Kašmir, Južni Sudan, Etiopija i Eritreja, Demokratska Republika Kongo i Sirija su regioni koji su u najvećem riziku od ulaska u veliki rat.

Raste uticaj Kine

Broj zemalja za koje se smatra da imaju „globalni uticaj“ takođe je porastao, sa 34 nacije za koje se smatra da imaju „značajan geopolitički uticaj“ u najmanje jednoj drugoj zemlji.

To je ogroman porast od kraja Hladnog rata, kada se smatralo da samo 13 zemalja ima toliki uticaj.

Kina je zabeležila najveći porast uticaja od Hladnog rata, ali Saudijska Arabija, Turska, Indija, UAE, Izrael, Južna Afrika, Brazil i Indonezija su takođe prepoznate kao „uticajne regionalne sile“.

"Svet je na kritičnoj prekretnici"

„Koncept „večnih ratova“ je realniji nego ikada u istoriji", kaže Stiv Kilelea, osnivač i izvršni predsednik IEP-a.

„Ovogodišnji Globalni indeks mira pokazuje da se svet nalazi na kritičnoj prekretnici. Ovo je pokrenuto rastom sila srednjeg nivoa, konkurencijom velikih sila i neodrživim nivoima dužničkog tereta u najkrhkijim zemljama sveta. Sve to vodi ka fundamentalnom preuređenju i mogućoj prekretnici ka novom međunarodnom poretku, čija priroda se još uvek ne može shvatiti“, prenosi Daily Mail.