0
Buduće mame se sve češće okreću grupi na Fejsbuku u kojoj muškarci nude da im doniraju spermu za malo para ili besplatno – ali često sa određenim zahtevima.
Cena vantelesne oplodnje u SAD porasla je na 30.000 dolara, što mnogi ne mogu da priušte. Time se objašnjava procvat crnog tržišta na Facebooku, gde muškarci doniraju spermu za mnogo manje, ali uz mnogo veće rizike.
Mnogi pristaju samo na ‘prirodnu oplodnju’ – seks – ili ‘delimičnu oplodnju’, gde muškarac masturbira i prodire u ženu neposredno pre ejakulacije. Za žene koje odbijaju seks, alternativa može biti jednako ponižavajuća i nebezbedna, sa nekim sastancima na parkiralištima, hotelima ili čak toaletima radi predaje uzoraka. Stručnjaci kažu da neregulisana donacija sperme povećava rizik od polno prenosivih infekcija, zbog čega bi žena mogla da ostane neplodna ili sa neizvodljivom trudnoćom.
Stejsi Nikol (32) i njena supruga su se 2017. pridružile najvećoj grupi za donaciju sperme u SAD, Sperm Donation USA – tada je imala oko 5.000 članova, a sada skoro 24.000. One su htele da idu u banku sperme, ali kada je jedna od njihovih bliskih prijateljica zatrudnela koristeći „usluge“ te Fejsbuk grupe, odlučile su da i same pokušaju tu da nađu donora i uštede novac. Pronašle su čoveka koji je bio spreman da im pomogne kod veštačke oplodnje i pozvale ga kad je Stejsi imala pozitivan test ovulacije. Četiri sata su putovale od Kentakija do Ohaja da bi se srele sa donorom i njegovom ženom na parkingu kazina kako bi primile prvu donaciju sperme.
„U suštini je stavio svoju donaciju u šolju i dao nam je… Bilo je veoma čudno. Njegova žena je bila veoma ljubazna, ali nisam ni sigurna kako su dobili donaciju. Znamo samo da su bili u autu. Sve je bilo brzo i uopšte nije bilo profesionalno“, priseća se Stejsi prenoseći svoje iskustvo za Daily Mail.
Njena partnerka je tad špricem ubrizgala uzorak u nju, a onda je položila sedište i podigla noge i ponovo se četiri sata vozila do Kentakija. Tad nije zatrudnela, a posle su našle drugog donora iz Njujorka koji je imao „sjajne recenzije drugih članova Fejsbuk grupe“. On je poslao svoju spermu poštom. Stejsi je zatrudnela, ali pobacila. Ipak, planira da koristi tog donora dok ne zatrudni jer je, kaže, impresionirana njegovom uslugom. Iako je 2017. njen donor imao 87 dece, a misli da ih je sad preko 200.
„Nikada nije ni tražio novac. Poslao je donaciju u paketu leda. Čak nam je stavio rukavice i špric“.
Metode razmene sperme su različite. „Veštačka oplodnja (AI)“ podrazumeva da donor daje svoju spermu u šoljici ili je šalje primaocu i obično je favorizovana od strane žena u grupi, dok „prirodna oplodnja“ (NI) podrazumeva ejakulaciju.
Pročitajte još:
Stejsi Nikol je ispričala kako su donora našle tek posle šest meseci dopisivanja s potencijalnim donorima, odgovaranja na irelevantna i ‘jeziva’ pitanja, te „mnogo, mnogo neuspešnih razgovora s onima koji su želeli prirodnu oplodnju“.
Ipak, nisu ni svi muškarci za to. Oženjeni otac Damien (30), bio je donor za 43 uspešne trudnoće kroz veštačku oplodnju. Damien sa svojom suprugom ima četvoro dece, koja ga podržava da donira spermu jer se i njena sestra bori sa neplodnošću. Rekao je za DailyMail.com da nastoji da donira etički i ako bi prestao, te žene „možda ne bi imale drugog izbora osim da izaberu donatora NI, da ostanu prevarene i bez novca ili da se zaraze polno prenosivim bolestima“.
A to je tek delić rizika. Dr Ejmi Bekli, izvršna direktorka kompanije za dijagnostiku neplodnosti, objasnila je da bi muškarci mogli da budu prenosioci bilo koje polne bolesti putem sperme, čak i da to ne znaju.
„HIV bi verovatno bio najgori, ali neke polno prenosive bolesti mogu učiniti ženu neplodnom. To je ogroman, ogroman rizik“, istakla je dr Bekli.
Rizik je i što ne postoje ograničenja u pogledu količine sperme koju donor može donirati, što dovodi do povećanog rizika da dvoje krvnih srodnika imaju dete, a da ne znaju da su u srodstvu, što bi moglo da dovede do dece sa kognitivnim poteškoćama, srčanim manama i oštećenim sluhom, kao i drugim genetski nasleđenim bolestima.
Tu je još genetskih nekompatibilnosti kojih donatori i primaoci možda nisu ni svesni. „Na primer cistična fibroza. Ako ste vi nosilac tog određenog gena, a drugi partner je takođe nosilac, onda će i vaše potomstvo imati bolest“, pojašnjava dr Bekli.
Nema kontrole, nema sistema za praćenje, nikakvih ugovora, niti načina da se provere motivi i podaci koje donori daju o sebi. Nema ni zaštite podataka ni garancije da donor u budućnosti neće pokušati da stupi u kontakt s detetom.
„Neki muškarci verovatno samo žele dete, a nisu našli dobrog partnera. Neki od njih to možda koriste kao tehniku za upoznavanje. Oni vole da se sastanu i daju uzorak na licu mesta“, kaže dr Bekli, a dodaje i da misli da neki donori i svesno šire seksualno prenosive bolesti.
„Vidite da ljudi koji imaju ove vrste bolesti pokušavaju da ponude svoje uzorke bez testiranja, jer su, na primer, iz nekog razloga odbijeni u bankama sperme. Mislim da bi, ako je u pitanju ugledna osoba, prošla kroz banku sperme i donirala uzorke na taj način“.
