Uklonili su preko 130 mačaka lutalica sa pustog ostrva: Ono što je usledilo zapanjilo je čak i naučnike

Pre mnogo godina, na ostrvima Ogasavara u Japanu živele su mačke koje su lovile crvenoglave šumske golubove. Problem je bio što ova vrsta goluba živi isključivo na ovim ostrvima, pa je vrsta bila na ivici izumiranja - njihov broj je naglo opao krajem 20. veka zbog krčenja šuma i predatorstva mačaka, a do 2008. bilo ih je manje od 80.

Kada su mačke uklonjene sa ostrva 2010. godine, crvenoglavi šumski golubovi su se povratili.

Između 2010. i 2013. godine uhvaćena je 131 mačka, čime je njihov broj smanjen na manje od 20. Tokom istog perioda, ukupan broj viđenih golubova povećao se sa 111 na 966 odraslih i sa devet na 189 mladunaca.

Izuzetna otpornost ptice

Izuzetno brz oporavak golubova privukao je pažnju istraživača sa Univerziteta u Kjotu.

"Većina vrsta čiji je broj opao na tako nizak nivo pati zbog parenja u srodstvu, što akumulira štetne genetske mutacije. To otežava oporavak, čak i uz intenzivne napore za očuvanje“, objašnjava Daiči Cudžimoto, glavni autor nove studije objavljene u časopisu Communications Biology koja analizira oporavak ove vrste.

Međutim, crvenoglavi šumski golub je nadmašio sva očekivanja.

Naučnici su želeli da istraže genetske razloge za takvu otpornost. Uporedili su celokupne genome divljih i zatočenih crvenoglavih šumskih golubova, kao i divljih populacija rasprostranjenije japanske podvrste. Merili su nivo ukrštanja u srodstvu i genetsko opterećenje (broj štetnih mutacija) kod obe vrste, izveštava časopis BBC Wildlife Magazine.

Rezultati su bili iznenađujući. Crvenoglavi šumski golubovi imali su manje štetnih mutacija od svojih rasprostranjenijih rođaka. To sugeriše da je njihova genetska otpornost rezultat njihovog dugoročnog preživljavanja kao male, izolovane populacije pre dolaska ljudi, objasnio je vođa tima Judži Isagi.

Parenje u srodstvu

Tokom vekova, parenje u srodstvu je postepeno čistilo njihove genome od štetnih mutacija. Ovaj proces je poznat kao genetsko čišćenje. Omogućio je pticama da lakše prežive kada predatori smanje populacije i da se brže razmnožavaju kada pretnja nestane.

"Ova jedinstvena evoluciona istorija je očigledno dala pticama otpornost koja se ne vidi kod drugih ugroženih vrsta", dodaje Isagi.

Studija dovodi u pitanje široko rasprostranjeno verovanje da parenje u srodstvu uvek ometa oporavak od izlaganja štetnim mutacijama. Umesto toga, ističe da se pod određenim uslovima male populacije mogu genetski prilagoditi tokom vremena i preživeti čak i veoma teške padove, prenosi Metropolitan.si.