Proveo je 178 dugih dana u svemiru, a kada se vratio na Zemlju, rekao je: "Živimo u laži"

Kaže da je tokom boravka u orbiti hiljadama puta posmatrao planetu i tada došao do zaključka da čovečanstvo zapravo živi u velikoj zabludi. Kako je objasnio, pogled na Zemlju iz svemira potpuno je drugačiji od onog koji imamo sa njene površine. Iz orbite su jasno vidljivi krhki sistemi koji omogućavaju život, poput atmosfere, okeana i ekosistema, ali ljudi se prema njima često ponašaju kao da postoje samo da bi služili globalnoj ekonomiji.

„Ja nisam video ekonomiju“, rekao je Garan u razgovoru za portal Big Think. Dodao je da su sistemi koje je stvorilo čovečanstvo postavljeni tako da sve, pa čak i prirodne sisteme koji održavaju život na planeti, tretiraju kao nešto što postoji isključivo u službi ekonomskog rasta. Posmatrano iz svemira, kaže on, postaje jasno koliko je takav način razmišljanja pogrešan. Prema njegovim rečima, mnoge strukture na koje se danas oslanjamo izgrađene su na ideji da su prirodni resursi samo dodatak ekonomiji, a ne njen temelj. „Moramo promeniti redosled prioriteta. Umesto da razmišljamo u nizu -ekonomija, društvo, planeta, potrebno je da ga preokrenemo u planeta, društvo, ekonomija. Tek tada ćemo moći da nastavimo svoj razvoj“, objasnio je Garan.

Efekat pregleda

Ovakvu promenu u načinu razmišljanja astronauti nazivaju „efekat pregleda“ (Overview Effect). Termin je još 1987. godine uveo svemirski filozof Frenk Vajt kako bi opisao snažnu promenu svesti koju mnogi astronauti dožive kada Zemlju vide iz svemira. Oni često govore o osećaju dubokog divljenja, o novom poštovanju prema lepoti i krhkosti planete, kao i o snažnom osećaju povezanosti sa čovečanstvom i celom Zemljom.

Za Garana to nije bila samo zanimljiva ideja, već trajna promena perspektive. Iako je o tome govorio još 2022. godine, njegov intervju se nedavno ponovo proširio društvenim mrežama i izazvao veliko interesovanje. U razgovoru je objasnio da je efekat pregleda poput trenutka prosvetljenja, kao da se iznenada upali svetlo koje otkriva koliko su ljudi međusobno povezani. Sa druge strane, ono što naziva „orbitalnom perspektivom“ odnosi se na to šta čovečanstvo odluči da uradi sa tim saznanjem. „Orbitalna perspektiva je zapravo poziv na delovanje. To je osećaj nepravde koji se javlja kada uporedimo neverovatnu lepotu naše planete sa teškim uslovima života za veliki deo njenog stanovništva“, rekao je.

Filmska tehnika kao metafora

Garan ističe da nije potrebno otići u svemir da bi se razumelo ovakvo razmišljanje. Ljudi, prema njegovom mišljenju, mogu razviti sličnu perspektivu i dok su na Zemlji. Kao primer navodi filmsku tehniku poznatu kao „dolly zoom“, u kojoj se kamera pomera unazad dok objektiv istovremeno približava sliku. Ova tehnika korišćena je u filmovima poput Ajkule i Vertiga.

Prema njegovim rečima, taj princip može poslužiti kao metafora za način razmišljanja o problemima. Potrebno je istovremeno posmatrati stvari iz široke, globalne perspektive, ali i zadržati fokus na konkretnim detaljima.

Čovečnost iznad svega

Garan naglašava da šira slika nikada ne sme da potisne značaj pojedinca. Ljudi, kaže on, ne bi smeli da budu svedeni na statistiku, biračko telo ili grupu potrošača, već posmatrani kao pojedinci sa vrednošću i dostojanstvom. Takav pristup, dodaje, podrazumeva i dugoročno razmišljanje kroz generacije, ali i rešavanje problema sa kojima se suočavamo danas.

Uprkos brojnim izazovima, Garan ostaje optimista. Veruje da svest o međusobnoj povezanosti ljudi širom sveta postaje sve jača i da će, kada dostigne kritičnu tačku, pomoći čovečanstvu da reši mnoge globalne probleme i podstakne ljude da zajedno rade na stvaranju bolje budućnosti.