Astronauti otkrili tačne datume kada su se desila tri najkraća dana 2025. jer se Zemlja okreće brže nego ranije: Sad znamo šta nas čeka

U proseku, Zemlja fizički izvrši jednu rotaciju za 23 sata, 56 minuta, 4 sekunde i 90,5 milisekundi, to se zove sideralni dan ili zvezdani dan. Sidelarni dan je vreme koje porebno zemlji da se okrene oko svoje ose u odnosu na udaljene zvezde. On predstavlja „pravo“ vreme rotacije Zemlje u odnosu na udaljene nebeske objekte, poput zvezda.

Međutim, ono što ljudi smatraju standardnim danom traje 24 sata i zove se solarni dan, to je vreme između dva izlaska Sunca ili između dva podnevna trenutka. Dodatne 4 minute nastaju jer Zemlja mora da se okrene za još 1 stepen (dakle ukupno 361°), kako bi se Sunce pojavilo na istom mestu.

Obe vrste dana 5. avgusta 2025. bile su blago skraćene, pretežno zbog:

• vetrova u atmosferi,
• kretanja okeana i magme,
• i gravitacionog uticaja Meseca.

5. jul, 22. jul i 5. avgust označeni su kao najbrži dani 2025. godine.

Kako znamo da dan nije tačno 24 sata?

Od 1970-ih, odstupanja od tačno 24 sata precizno se mere pomoću atomskih časovnika i astronomskih posmatranja. Tokom godine, ta mala odstupanja se sabiraju. Na primer, 1973. godine ukupno odstupanje bilo je +1.106 milisekundi, što znači da je Zemlja „kasnila“ sa svojom rotacijom za nešto više od sekunde.

Upravo tada su uvedene prestupne sekunde: u 23:59:60 se dodaje još jedna sekunda da bi se kompenzovalo kašnjenje.

Za savremene tehnologije, kao što je GPS, potrebna je apsurdna preciznost u merenju vremena. Ako Zemlja rotira sporije ili brže nego što je očekivano, vaša GPS lokacija može da bude pogrešna za nekoliko desetina centimetara, što je za navigaciju značajno.

Na primer, odstupanje od 1,33 milisekunde može izazvati grešku u poziciji od oko 62 cm na ekvatoru. Da se odstupanja iz 1973. nisu korigovala, GPS bi do kraja godine grešio i do pola kilometra.

Kako uopšte merimo brzinu rotacije Zemlje?

Da bismo znali koliko se Zemlja brzo okreće, potreban nam je fiksni referentni okvir. Iako se sve u svemiru kreće, objekti koji su jako udaljeni, poput kvazara (Kvazar skraćenica od „Kvazi-stelarni radio izvori“ ili na engleskom jeziku QUASi-stellAR radio source je kosmološki izvor elektromagnetnog zračenja, uključujući svetlosno, koje pokazuje veoma veliki crveni pomak), deluju gotovo nepomično.

Kvazari su supermasivne crne rupe koje emituju svetlost i do 10.000 puta jaču od cele Mlečnog puta, i mogu se detektovati iz milijardi svetlosnih godina udaljenosti. Upravo zato služimo se kvazarima kao „svemirskim svetionicima“.

Pomoću radio-teleskopa, merimo položaj Zemlje u odnosu na kvazare, i tako dobijamo tačno vreme rotacije, sa tačnošću do manje od milisekunde. Ti ekstremno precizni podaci su početna tačka za kompjuterske modele koji predviđaju trajanje dana, uzevši u obzir sve, od vetrova i okeana, do pomeranja nebeskih tela.

Kako vetrovi, led i Mesec utiču na Zemljinu rotaciju

Najveći uticaj na dužinu dana imaju vetrovi u Zemljinoj atmosferi, naročito kada udaraju o planinske lance. Neverovatno, ali ta trenja zapravo usporavaju rotaciju Zemlje. Leti, kada su vetrovi slabiji (posebno od juna do avgusta), Zemlja se okreće brže, pa zato letnji dani, iako imaju više svetlosti, zapravo traju najkraće po rotacionom vremenu.

Međutim, na duže staze, otapanje polarnih kapa zbog klimatskih promena usporava Zemlju. Voda se premešta sa polova ka ekvatoru, što povećava površinsku masu udaljenu od centra Zemlje, baš kao kad balerina raširi ruke i uspori.

Zemljina površina je spljoštena, na ekvatoru je 21,5 km dalje od centra planete nego na polovima. Promene raspodele mase, uključujući zemljotrese, takođe utiču na rotaciju.

A tu je i Mesec, koji svojim gravitacionim uticajem stvara plimne talase. Ti talasi „vuku unazad“ rotaciju Zemlje dok se ona okreće, usporavajući je. Energija rotacije se ne gubi, već se prenosi Mesecu, koji se zbog toga postepeno udaljava, oko 3,8 cm godišnje.

Pre 2,5 milijarde godina dan na Zemlji je trajao samo 17 sati, ali zahvaljujući Mesecu danas traje 24 sata i raste.

Neočekivani preokret: Zemlja sada ubrzava

Od 1973. do 2020, Zemlja je svake godine usporavala, i sakupila je dovoljno kašnjenja da smo dodali 27 prestupnih sekundi. Ali od 2020. godine, došlo je do preokreta: Zemlja sada ubrzava, verovatno zbog razmene momenta impulsa između jezgra i omotača Zemlje, uz uticaj svih drugih faktora.

Zahvaljujući tome, 5. jul, 22. jul i 5. avgust unapred su označeni kao najbrži dani 2025. godine.

Posebno mesto imaju i pozicije Meseca, kada je najbliži ekvatoru, njegovo „kočenje“ Zemlje je najjače. Ali kada se, poput 5. avgusta, nalazi najsevernije ili najjužnije u svojoj orbiti, taj efekat slabi, pa Zemlja rotira brže.

Nećete primetiti, ali precizni satovi hoće

Naravno, nećete primetiti da je Sunce izašlo 1,33 milisekunde ranije. Ali atomski časovnici i kvazarima kalibrisani teleskopi će to tačno znati, i prilagoditi svet vašem GPS-u, mobilnom internetu i satelitskim sistemima.