1
Kad mi je na Reddit-u iskočila tema sa naslovom "Samački život" i pitanje - "koje su najveće mane i prednosti samačkog života, i koliko vam treba za kućne poslove", kao neko ko je diplomirao i masterirao samački život, ostale su mi još doktorske studije, prva pomisao je bila - nema mana, kakve crne mane. Frknuo, zatvorio temu i ostao da sedim sam u svojih 20 kvadrata…
Na prvi pogled ne bih rekao da je život sam sa sobom u četiri zida preterano kompleksna tema jer su prednosti očigledne. Ako je stan u katastrofalnom stanju nema nikoga da vam kaže da končano počistite svinjac i nema nikoga da vam kaže da se dignete s krveta i pokupite veš sa terase koji se nije osušio, on se ukočio koliko je dugo stajao na sušilici ili što sudovi prete da napuste sudoperu i započnu novi i bolji život bez vas.
Napomena mastera samačkog života – redovno sređivanje stana je ključno pre svega zbog higijene, a potom i zbog mentalne higijene. Osećaj kad je sve čisto i upeglano je, što bi rekla moja bivša urednica – „mir u duši“ ili ona čuvena – „haos u glavi, haos u kući“.
Na spisak prednosti je to što ne organizujete vreme na osnovu ostalih članova domaćinstva, jer ih nema, već kako vama odgovara. Birate šta ćete da kupite, kad ćete kupite, kako ćete da uredite, šta ćete da bacite jer pravite prostor za sebe.
Samački život, ako ćemo tako da ga zovemo je ponekad, ne uvek, odličan za introspekciju. Kada živite samo najviše naučite o sebi, ritualima, obrascima ponašanja (tačno znate šta je ono što mora da se menja i ono što bi trebalo negovati) i ono što je najbitnije, pošto živite sami, postajte znatno kreativniji u načinima na koje ćete da potrošite vreme. Rekao bih da su neki od talenata koji su oduvek bili tu isplivali upravo u toku ovih 20 godina u 20 kvadrata.
Da ne dužim, lista je prednosti duga, ali samo ako ste tip ljudi koji nema problema sa samostalnim životom. U suprotnom sve prethodno navedeno je devet krugova Danteovog pakla.
Mane? Ako se razbolite i nema ko u trenutku da vam pripomogne, onda situacija postaje komplikovana jer lelujanje pod temperaturom od 39 ili da ne pominjemo neke mnogo teže stvari postaju više od mane. Ova mana je donekle rešiva. Ujedno i to je stvar koja je i mana i prednost. Uči se da sve treba da se spreči, a ne da se leči, pa se kod lekara ide uvek odmah na početku i problemi i bolovi se ne gaje, osim ako ne volite da rešavate stvari na teži način.
Pročitajte još
Često se kod samačkog života pominje usamljenost. Iako se ne bih složio da ljudi koji žive sami posle određenog vremena postaju usamljeni, postoji jedna velika istina, kao što vi organizujete za sebe, istu stvar rade i drugi. Mikro doze takozvane samoživosti nisu loše, ali makro doze neminovno vode do izolacije i osećaja da nemate nikoga. U svemu u životu treba biti umeren, pa i u vremenu koje provodite sami.
Ali postoji samo jedna stvar koju je na duže staze teško pobediti, a to je neminovni, preteška reč ali, patološki odnos sa samoćom. Nemam razloga da lažem, izbegavao sam da se viđam sa ljudima jer mi je lepše kod kuće, mrzelo me da odem negde, iako je nešto što je porodici bilo važno i kamen po kamen lako se napravi ogroman zid zbog koga ljudi vas više ne zovu, zbog koga ne žele da provode vreme sa vama i koji je ulaznica u ulicu usamljenih.
Ali, kad smo i kod pomenute umerenosti, ne vredi kad vam neko kažem morate sami da naučite. Kao što ekstrovertnost i njena krajnost – sa svima se družim i idem na sve strane, vodi kao osećaju izolacije, tako i preterana introvernost logično vodi do istog efekta.
Dakle, da vas porodica i prijatelji ne bi omrzli jer samo mislite na sebe i svoje sebične želje jer ste im potrebni, koliko i oni vama, ako počnete da živite sami koristite sve što vam se pruža u 20 kvadrata ili 120. Ali ne zaboravite, kao što problem koji se gura pod tepih raste i na kraju toliko praste, pa vas pojede, tako i samački život zna da vas nuna u svojim nežnim rukama sve dok vas ne udavi i ostanite samo ona i vi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
