Danas je Preobraženje Gospodnje, moćan praznik promene: Ovo je znak da će godina biti dobra

Uz ovaj praznik vekovima su se preplitali crkveni obredi i brojni narodni običaji, pa je Preobraženje u tradiciji ostalo i kao simbolična granica između leta i jeseni.

Otuda i poznata narodna izreka da se na Preobraženje "preobražavaju i gora i voda" - priroda počinje da menja izgled, dani postaju kraći, noći svežije, a nekada se verovalo i da posle ovog praznika više nije vreme za kupanje u rekama.

Šta se, prema hrišćanskom predanju, dogodilo na ovaj dan

Preobraženje Gospodnje slavi se 6. avgusta po julijanskom, odnosno 19. avgusta po građanskom (gregorijanskom) kalendaru koji SPC koristi za datovanje praznika.

Prema jevanđeljskom opisu, Isus je poveo apostole Petra, Jakova i Jovana na goru, gde se pred njima preobrazio. Njegovo lice zasijalo je poput sunca, odeća postala blistavo bela, a iz oblaka se začuo glas Boga Oca koji učenicima poručuje da slušaju njegovog Sina.

Srpska pravoslavna crkva objašnjava da je Hristos na ovaj način učenicima pokazao deo svoje božanske slave pred stradanje koje ga je čekalo u Jerusalimu.

Upravo zato su svetlost i preobražaj u središtu značenja praznika. Preobraženje se ne odnosi samo na događaj na Tavoru već, u hrišćanskom tumačenju, nosi poruku o duhovnoj promeni čoveka. Mitropolit bački Irinej je, govoreći o prazniku, poručio da Preobraženje znači da čovek treba neprestano da nastoji da bude bolji - kroz pokajanje, smirenje, dobrotu, ljubav i praštanje.

Zašto se na Preobraženje osvećuje grožđe

Jedan od najprepoznatljivijih običaja ovog praznika jeste osvećenje grožđa u crkvama. Naime, posle liturgije sveštenici blagosiljaju grožđe novog roda, koje se potom deli vernicima.

Običaj je povezan sa zahvalnošću Bogu za plodove zemlje i novom letinom. U krajevima gde nema grožđa tradicionalno se može osveštavati i drugo sezonsko voće.

U narodu je zato dugo postojao običaj da se grožđe novog roda ne jede pre Preobraženja, odnosno da se prvi put proba tek kada bude blagosloveno.

Praznik pada tokom Velikogospojinskog posta, pa je i Preobraženje posni dan, a prethodi mu takozvano "letnje Bogojavljenje".

"Preobražavaju se gora i voda"

Crkveno značenje praznika vremenom je u narodnoj kulturi povezano sa promenama u prirodi.

Tako je nastala izreka da se na Preobraženje "preobražavaju gora i voda". Ona označava trenutak kada leto počinje polako da ustupa mesto jeseni: jutra i noći postaju hladniji, priroda menja izgled, a voda se, prema starom narodnom shvatanju, "menja" i postaje hladnija.

Zbog toga se nekada verovalo da je Preobraženje poslednji dan kada se treba kupati u rekama. Radio-televizija Vojvodine, navodeći tradicionalne običaje povezane sa praznikom, beleži upravo verovanje da posle Preobraženja uglavnom prolaze velike vrućine i da je to nekada smatrano poslednjim danom za kupanje u rekama.

Nebo se "otvara" u gluvo doba noći

Za Preobraženje su vezana i znatno mističnija narodna predanja.

Prema jednom od njih, u preobraženjskoj noći menja se i samo nebo. Postojalo je verovanje da se u gluvo doba noći nebo "otvara" ili preobražava, zbog čega su pojedini ostajali budni i posmatrali ga, moleći se i zamišljajući želju.

U narodnim predanjima zabeležena su i verovanja da na ovaj dan ne treba spavati preko dana niti plakati, kako čovek takav ne bi proveo naredni period. Pojedina predanja pominju i gledanje u nebo u ponoć i molitvu za zdravlje i blagostanje.

I ovde je reč o folkloru i običajima koji su se razvijali među stanovništvom, a ne o crkvenim pravilima.

Kakvo vreme bude na Preobraženje - takva će biti godina?

Kao i mnogi veliki praznici koji padaju u vreme važnih poljoprivrednih radova, Preobraženje je dobilo i svoja vremenska predskazanja.

Jedno od starih verovanja kaže da vreme na Preobraženje može da nagovesti kakva će biti naredna godina.

Prema narodnom predanju koje beleži RTS, verovalo se da lepo vreme na Preobraženje ne obećava dobru letinu naredne godine, dok, s druge strane, oblačan ili kišovit dan nagoveštava rodnu godinu.

Takva predviđanja, naravno, nemaju meteorološko utemeljenje, ali su zanimljiv trag vremena kada je život ljudi mnogo neposrednije zavisio od prirode, useva i vremenskih prilika.

Praznik promene – u prirodi, ali pre svega u čoveku

Zbog svih običaja koji ga prate, Preobraženje je u narodnoj tradiciji postalo svojevrsna prekretnica u godišnjem ciklusu. Grožđe sazreva, leto počinje da slabi, voda postaje hladnija, a priroda polako menja boje.

Ipak, u crkvenom tumačenju suština praznika nije u predskazivanju vremena niti u tome šta se tog dana "sme" ili "ne sme" raditi. U središtu Preobraženja nalazi se promena čoveka.