Otkriće koje je privuklo naučnike iz celog sveta: Dok se Evropa kuva na letnjim vrućinama, na ovom mestu na Balkanu još ima snega

U Nacionalnom parku Severni velebit završena je speleološka ekspedicija. Ciljevi ekspedicije bili su popisivanje i istraživanje speleoloških objekata, sa posebnim naglaskom na dokumentovanje i praćenje stalnog leda koji je prisutan u velikom broju jama Severnog Velebita i na koji utiču klimatske promene na površini.

Naučnici su došli do zaključka da je Severni Velebit ovog leta i dalje jedna od najhladnijih lokacija u Hrvatskoj, piše N1info.hr.

Tokom istraživanja zabeležen je niz zanimljivih pojava, poput uticaja dubokih jama na površinske ekosisteme, promena mikroklimatskih uslova u jamama i dinamike leda, čija se starost, prema prethodnim istraživanjima, kreće između 400 i 3.000 godina.

Prikupljeni podaci pokazuju da su zime na Severnom Velebitu i dalje izuzetno hladne, sa najnižim temperaturama prošle zime od oko -22 stepena Celzijusa, što povoljno utiče na mikroklimatske uslove u jamama.

Kako je Nacionalni park objavio na svojoj Fejsbuk stranici, strujanje hladnog vazduha iz pojedinih jama omogućilo je da se sneg zadrži i tokom avgusta na pojedinim lokacijama na površini Hajdučkih kukova, pa je ovo područje jedna od najhladnijih lokacija ovog leta u Hrvatskoj.

„Ali to ne znači da klimatske promene nemaju značajan uticaj na podzemnu mikroklimu. U nizu jama uočena je dinamika stalnog leda, spuštanje njegovog nivoa ili potpuni nestanak“, poručili su.

Ekspediciju su vodile Ema Buljan i Olga Jerković Perić iz Speleološkog odseka PDS Velebit i Komisije za speleologiju HPS-a, uz podršku NP Severni Velebit. Učestvovao je 51 speleolog iz 10 speleoloških udruženja iz Hrvatske, Austrije, SAD, Portugala i BiH.

Istražena su 33 speleološka objekta (jame) ukupne dubine 1.100 metara, a dopunjeni su i podaci o ranije istraženim speleološkim objektima.

Rezultati ekspedicije doprineće boljem razumevanju uticaja klimatskih promena na podzemne i nadzemne ekosisteme nacionalnog parka. Podaci i dokumentacija moći će da se koriste za izradu edukativnih sadržaja za formalno i neformalno obrazovanje, u kojima su nedovoljno zastupljene teme o prirodnim vrednostima Hrvatske i potrebi njihovog očuvanja za buduće generacije.