Dvotarifni sistem nije neka skrivena povlastica za upućene. To je mehanizam koji Elektroprivreda Srbije nudi svim domaćinstvima, pod jednim uslovom: morate imati dvotarifno brojilo. Bez njega, plaćate isti iznos po kilovat-satu u svakom momentu dana, i taj iznos je znatno viši od noćne tarife, podseća N1.

Šta znači „jeftina struja" u praksi

Nije reč o simboličnoj razlici u ceni. Po važećem cenovniku EPS-a kilovat-sat u takozvanoj „zelenoj zoni" potrošnje, do 350 kWh mesečnrao, u noćnoj tarifi košta 2,4034 dinara. Isti kilovat-sat u dnevnoj tarifi, u istoj zoni, košta 9,6136 dinara. Četiri puta više.

Za domaćinstvo koje troši prosečno 300 do 400 kWh mesečno, razlika između dnevnog i noćnog punjenja bojlera, pranja veša ili rada sudopere može biti nekoliko hiljada dinara godišnje. Ta razlika se vidi i na godišnjem računu za električnu energiju.

Zona potrošnje, međutim, menja računicu. Kada mesečna potrošnja pređe 350 kWh, ulazi se u „plavu zonu", gde noćna tarifa iznosi 3,6051 dinara po kilovat-satu, a dnevna 14,4203 dinara. Za najveće potrošače, one koji pređu 1.200 kWh mesečno, „crvena zona" donosi noćnu tarifu od 7,2102 dinara, dok dnevni kilovat-sat košta 28,8407 dinara. Razlika postaje drastična. I motiv za planiranje potrošnje postaje sve jasniji.

Tri zone, tri različita sata

Ovo je deo koji mnoge iznenadi: jeftina struja ne počinje u isto vreme u celoj Srbiji. Postoje tri zone, i svaka ima drugačije terminske granice noćne tarife.

Beograd je specifičan po tome što potrošači najduže čekaju na početak jeftine tarife. Noćna tarifa za Beograđane sa dvotarifnim brojilom počinje od ponoći i traje do osam sati ujutru. Osam sati prozora.

U Vojvodini ta granica počinje ranije: od 23 časa do 7 ujutru. Centralna Srbija ima najraniji početak, od 22 sata do 6 ujutru.

Termini noćne tarife određeni su za svaku distributivnu oblast, pa je dobro povremeno proveriti informacije koje objavljuje EPS ili nadležni distributer. Što znači da nema potrebe za ponovnom kalibracijom navika dva puta godišnje.

Zašto je ovo važno konkretno zimi

Grejanje na struju spada među veće troškove domaćinstva, posebno tokom zimskih meseci. Ali zimi, kada temperatura padne ispod nule, aparati rade duže, termostati se uključuju češće, a topla voda se brže troši, pa bojler češće dogreva vodu. Upravo u tim mesecima razlika između dnevne i noćne tarife ima najveće finansijsko dejstvo.

Ako imate akumulacionu peć, programator na bojleru ili veš mašinu sa odloženim startom, zimski meseci su vreme kada bi svaki sat potrošnje u noćnoj tarifi trebalo iskoristiti. Zamislite bojler koji se puni od 22 do 6 ujutru u centralnoj Srbiji, svake noći kroz januar i februar. Taj isti bojler, punjen svaki dan od 10 do 12 sati, troši isti broj kilovat-sati ali po ceni koja je višestruko viša.

Koje uređaje ima smisla prebaciti na noć

Nije svaki aparat u domaćinstvu pogodan za noćno korišćenje. Mašina za pranje veša može biti glasnija nego što je poželjno. Ali veš mašina sa tihim programom, sušilica, mašina za sudove i punjenje bojlera, to su kandidati koji ne stvaraju smetnje, a mogu napraviti osetnu razliku.

Moderni aparati imaju funkciju odloženog starta koja se može programirati na sat i minut precizno. Bojleri sa termostatom i tajmerom mogu se podesiti da rade isključivo u noćnom terminu. Ti aparati ne moraju biti novi ili skupi, osnovna verzija sa tajmerom dovoljna je da posao obavi.

Jedno pitanje koje vredi postaviti: da li vaša porodica ikada puni telefone, laptopove i tablete pre spavanja? Iako pojedinačno troše malo električne energije, i oni doprinose ukupnoj potrošnji.

Kako proveriti da li imate pravo brojilo

Dvotarifno brojilo najčešće ima dva registra, dva ekrana ili dva niza cifara koji se smenjuju. Na jednom piše „T1" ili „V" (visoka tarifa), na drugom „T2" ili „N" (niska tarifa). Na računu, koji dolazi od EPS-a ili lokalnog distributera, videćete oba iznosa posebno navedena.

Ako imate samo jedan registar i jedan iznos na računu, obračunava vam se jedinstvena tarifa, i ne koristite nisku tarifnu stopu. U tom slučaju, zamena brojila je korak koji može biti finansijski isplativ, posebno za domaćinstva koja troše više od 300 kWh mesečno.

Zamenu vrši distributer, uz prijavu i određenu proceduru koja varira od oblasti do oblasti. Za domaćinstva s većom potrošnjom i mogućnošću da veći deo potrošnje prebace u nižu tarifu, trošak zamene brojila može se isplatiti relativno brzo.

Šta se menja kad struja poskupi

Poslednje povećanje cena električne energije nije samo povećalo iznose na računima. Ono je povećalo i razliku između onoga što platite ako koristite struju pametno i onoga što platite ako je trošite nasumično.

Za potrošače u zelenoj zoni sa jednotarifnim brojilom, cena po kilovat-satu iznosi 8,4119 dinara. Isti potrošač, sa dvotarifnim brojilom i istim obimom potrošnje, u noćnoj tarifi plaća 2,4034 dinara. Razlika od više od šest dinara po kilovat-satu, pomnožena sa stotinama kilovat-sati mesečno, nije zanemarljiv iznos.

U plavoj zoni, razlika je još izraženija: jedinstvena tarifa iznosi 12,6178 dinara, dok noćna tarifa iznosi 3,6051. Za potrošače u crvenoj zoni, kontrast postaje gotovo dramatičan, 25,2356 dinara po kilovat-satu bez noćne tarife nasuprot 7,2102 dinara s njom.

Korisno znanje, ne komplikovana računica

Jeftina struja nije tajna. Nije privilegija. Ali jeste nešto čime je potrebno upravljati svesno. Znati kada počinje u vašem delu Srbije, proveriti koje brojilo imate i prilagoditi bar nekoliko navika u korišćenju aparata, to su koraci koji ne zahtevaju investiciju, samo malo pažnje.

Zima je upravo pravo vreme da se te navike usvoje. Prolećni meseci, kada su računi uglavnom niži, nisu pravi pokazatelj uštede.