Otvoreno pismo Nemca koji je 18 godina letovao u Hrvatskoj: "Cene mogu da se poprave, ali ovo - teško"

Kroatien-nachrichten.de objavio je pismo „dugogodišnjeg nemačkog gosta koje bi svaki ugostitelj i gradonačelnik trebalo da pročita“.

Kako navodi ovaj medij, nakon što je 18 godina posećivao Brač, kupio kuću i potpuno se uklopio u lokalnu zajednicu, Kristof - nemački preduzetnik iz Frankfurta - poslao je emotivno i pronicljivo otvoreno pismo u kojem upozorava na zabrinjavajuće trendove u hrvatskom turizmu, prenosi Fenix.de.

Njegove reči, ističe se, nisu reakcija nezadovoljnog turiste koji je samo u prolazu, već "duboko promišljanje čoveka koji ostrvo smatra svojim drugim domom" i koji iz prve ruke svedoči o tome kako težnja za profitom i komercijalizacijom postepeno potkopava same temelje dalmatinskog načina života.

Razmišljajući o promenama u lokalnom mentalitetu i svakodnevnom životu, Kristof se priseća vremena kada je turistička sezona bila samo deo života, a ne jedini razlog postojanja.

Jednostavan obrok košta kao u Frankfurtu

"Upoznali smo Hrvatsku kao toplu, otvorenu i gostoljubivu zemlju. Čak i usred sezone, naši prijatelji ovde imali su vremena za kafu, razgovor, zajedničku večeru ili spontana druženja… Ljudi su i tada morali da zarađuju za život, baš kao i sada. Ali sezona je bila deo njihovih života; nije bila njihov ceo život", naglašava autor, dodajući da se logika poslovanja i formiranja cena u ugostiteljstvu od tada iz temelja promenila.

Poredeći troškove sa onima u svom rodnom gradu, primećuje da "obični ćevapčići ili pljeskavica koštaju 20 ili 25 evra, dok odrezak košta 35 evra", ukazujući na apsurdnost situacije:

"Dolazim iz Frankfurta. I tamo smo navikli na visoke cene… Ali kada jednostavan obrok na Braču košta koliko i obrok u centru Frankfurta, meni je - kao preduzetniku - teško da to ekonomski opravdam."

Posebno, kaže, zabrinjava to što se fokus pomerio sa poštene cene usluge na pitanje koliko još novca može da se izvuče od gosta. Autor objašnjava da nespremnost dugogodišnjih gostiju da troše nije posledica nedostatka novca, već gubitka osećaja da ono što plaćaju zaista toliko i vredi.

"Ponekad se čini kao da je pitanje: Koliko još gost može da plati? Koliko mogu da podignem cenu pre nego što kaže: ‘Dosta je!’? … Problem nije u tome što mi to ne možemo da priuštimo. Možemo. Ali sve smo manje spremni da platimo, jer više nemamo osećaj da cena odgovara onome što dobijamo zauzvrat".

"Poruka je: Vi zapravo ne pripadate ovde. I to boli"

Ova neumoljiva komercijalizacija vidljiva je čak i u najsitnijim detaljima, poput tuševa na javnim površinama.

"Godinama je u našoj javnoj uvali postojao običan tuš koji je postavila opština. Izašli biste iz mora, isprali so i krenuli kući. Niko nije ni razmišljao o tome. Danas postoji tuš na kovanice. Naravno, niko neće bankrotirati zato što će platiti jedan evro za tuširanje. Nije stvar u tom jednom evru; stvar je u tome da li baš sve mora da ima cenu", kaže Kristof.

Osim finansijskog pritiska, autora lično najviše pogađaju administrativno udaljavanje i gubitak lokalne povezanosti, uprkos decenijama ulaganja i učestvovanja u životu lokalne zajednice. Zbog toga se ponovo javlja osećaj otuđenosti.

Govoreći o svojoj reakciji na vest da ga više ne smatraju stanovnikom, piše:

"Poruka koju dobijamo glasi: Vi zapravo ne pripadate ovde. I to boli… Pripadnost smo gradili kroz prijateljstva, komšiluk, poverenje i povratak iz godine u godinu… Posle toliko godina više se nismo osećali kao turisti. Pa ipak, danas sve više imamo osećaj da smo samo gosti - gosti od kojih se očekuje da potroše mnogo novca."

Na kraju, autor apeluje na lokalne privrednike i donosioce odluka da ne žrtvuju autentičnost i dugoročne odnose zarad kratkoročne zarade. Podseća ih da Hrvatska nema potrebe da oponaša druge destinacije masovnog turizma ili ekskluzivna turistička odredišta, jer njen šarm leži upravo u jednostavnosti i ljudima, navodi Kroatien-nachrichten.de.

Cene se mogu ponovo promeniti

"Za nas Hrvatska nikada nije bila Azurna obala. I to kažem kao kompliment Hrvatskoj. Nismo tražili Sen Trope. Tražili smo Brač… Ćevapčići ne postaju luksuzno jelo samo zato što koštaju 25 evra. Konoba ne postaje luksuzni restoran samo zato što večera košta 100 evra po osobi", zaključuje Kristof, uz završnu poruku o vrednosti teško stečenog poverenja:

"Cene mogu ponovo da se promene. Kuće mogu da se renoviraju. Putevi mogu da se poprave. Ali poverenje, osećaj da ste dobrodošli i osećaj pripadnosti mnogo je teže ponovo steći kada se jednom izgube. Čuvajte to. Vredi više od još jednog zarađenog evra."