U svojim kolumnama često je otvarala teme o kojima se javno retko govori, a pre svega nekoliko meseci pisala je i o svom sinu. Tada je iznela veoma ličan stav o tome ko bi trebalo, a ko ne, da bude prisutan na njenoj sahrani.

Rudan je i u najtežim trenucima ostajala dosledna sebi – direktna, britka i bez dlake na jeziku. Upravo zbog takvog načina izražavanja njene kolumne godinama su izazivale brojne reakcije javnosti.

Kolumnu Vedrane Rudan iz marta ove godine vam prenosimo u celosti:

- Nakon duge i teške…', koliko ste samo puta pročitali ovu rečenicu i nastavili dalje dr**ti po mobilnom... Umesto da zastanete! Iz poštovanja prema onoj sirotici ili sirotanu. Nakon duge i teške... Okej teške. Ali koji je to ku**c duge. Ja sam sad već toliko dugo duga da i ne znam koji rak imam. U Zagrebu su mi rekli, tri meseca. Je***a. To je podatak. Tako treba razgovarati s bolesnicima. U tri meseca se možeš organizovati, opustiti, shvatiti da će umreti i svi oko tebe, odlučiti ko će ti doći na sahranu...

'Tri meseca' je i uteha. Daje ti vremena da analiziraš šta si sve krivo napravio, koga si trebao poslati u ku**c, srećom, još imaš vremena. Jedna sam od retkih koja u životu nije grešila. Dapače, uvek sam preterivala u pristojnosti i empatiji. Imala sam prijateljicu, bože, koliko 'pijateljica' imamo mi žene. Dok mi nisu rekli dijagnozu ćutala sam. Iz mene je provalilo jednog jutra, desetak dana posle operacije. Ležala sam na kauču poput tranširane krave, kad, evo nje.

'Ne bi verovala. Bila sam s Nikicom u Lidlu. Mala je bila u kolicima. Prišao nam je neki gospodin i rekao mi - šinjorina, danas cure rađaju dok su još devojčice.' Smejala se histerično pokazujući mi dva nova implantanta. 'Kako si?' Je**te! Nećeš mi na sahranu! Nećeš! Imaš šezdeset i četiri godine, a u Lidlu zbog tebe svi ku****i stoje na gotovs.

Je***e! Čitav te život znam. Pedeset mi godina pričaš lovačke priče, a ja dobra poput hleba i naivna kao časna u noći kad je postala nečasna… a, ne, ne, ne. Nećeš na moj pogreb gaduro na pragu osamdesete. 'Imate još tri meseca…' 'Mama', rekao mi je sin, 'kako ćemo podići troje dece? Svet je poludeo. Sestra nema dece, imaju stan, nema nikakve potrebe da dobije ni komad kuće…' Podivljala sam. 'Zašto imaš troje dece? Ko ti ih je uvalio? Ona je moje dete, tu je i tata. Kuća jeste moja starina ali tvoj otac i ja u nju zajedno ulažemo već četrdeset godina…'

Nije uspio sakriti tipični, podrugljivi osmeh. Znate već, budalo stara, jedina si u gradu koja ne znaš. Odlučila sam. Nećeš dobiti ni komadić kuće, a nećeš mi doći na sahranu ni ti ni njeno troje dece. Neka im kuću ostavi otac.

Onaj me osmeh je***o uznemirio. Što to moj sin zna što ja ni u davno prošla tri meseca nisam uspela saznati? Kad sam jedne od besanih noći, sve su mi besane, čula muževljev treći hrk koji bi slonu prekinuo orgazam uključila sam njegov mobitel".

Ko je sin Vedrane Rudan?

Sin Vedrane Rudan, Slaven Hrvatin, poznat je hrvatski psiholog i autor knjige kolumni "Zlihologija". Poput njegove majke, i Slaven javno govori o društvenim temama i zalaže se za ljudska prava, dok podržava i legalizaciju kanabisa.

Osim psihologije i pisanja, Slaven je godinama bio uključen i u profesionalni deo majčine karijere, tako što joj je pomagao u organizaciji posla, svojevrsno preuzevši ulogu njenog menadžera, a vodio je i administraciju njenog veoma posećenog sajta.