Nemac kritikovao Brač, pa mu stigao oštar odgovor: "Licemerni ste, navikli ste da jeftinije trošite u Hrvatskoj"

Njegov odgovor ne osporava činjenicu da je deo turističke ponude danas skuplji nego ranije, ali ovo pitanje posmatra iz druge perspektive - kroz promene u hrvatskoj privredi, rast potražnje i troškove života na ostrvu.

Šliesman, koji već 18 godina dolazi na Brač, u pismu objavljenom u hrvatskim medijima požalio se na ono što smatra preteranom komercijalizacijom ostrva. Posebno mu je zasmetalo što se, prema njegovom iskustvu, sve više stvari naplaćuje, dok se gubi deo nekadašnjeg dalmatinskog ugođaja. Pominjao je cene hrane, naplaćivanje tuševa i drugih usluga, ali i činjenicu da ove godine nije uspeo da dobije vez za brod.

Njegova poruka bila je da problem nije samo u tome što je nešto skuplje, već u tome što cene, kako smatra, više nisu uvek srazmerne onome što gost za njih dobija. Na to je Vušković odgovorio pismom u kojem je, pre svega, odbacio ideju da se današnji Brač može porediti sa onim od pre dvadesetak godina.

"Brač više nije Brač od pre dvadeset godina, kao što ni Hrvatska više nije Hrvatska iz vremena socijalističke privrede", poručio je. Njegovo pismo je Večernji list preneo u celosti - pa, evo ga.

"Poštovanom profesoru dr Christophu Ph. Schließmannu iz Frankfurta.

Vaše pismo hrvatskim medijima doživeo sam profesionalno - kao hrvatski ekonomista - ali i veoma lično i emotivno, kao čovek poreklom sa ostrva Brača, upravo onog ostrva o kojem pišete. Koliko sam razumeo, vi ste stručnjak za strateško upravljanje u ekonomiji, pa verujem da ćete razumeti i moj pogled na promene koje su se dogodile na Braču i u Hrvatskoj.

Razumem vaš nostalgičan pogled na nekadašnji način života na našim ostrvima. Nekada su određeni resursi i usluge zaista bili jeftiniji i dostupniji. Međutim, Hrvatska je u međuvremenu prošla, i još prolazi kroz veliku ekonomsku i društvenu transformaciju. Upravo zato neke pojave koje u svom osvrtu posmatrate kroz prizmu nekadašnjeg načina života treba sagledati i kroz prizmu današnje tržišne ekonomije.

Uzmimo, na primer, nautičke vezove koje pominjete i koje ove godine niste uspeli da dobijete. Ako je potražnja za vezovima danas višestruko veća nego ranije, a njihov broj ograničen, sasvim je prirodno da njihova cena raste i da ih je potrebno ranije rezervisati. To nije hrvatska posebnost, već osnovni tržišni mehanizam. Kada je potražnja veća od ponude, cena raste.

Iznenadilo me je vaše razmišljanje da bi tuševi trebalo da budu besplatni. Voda košta. Koštaju vodovodne cevi, pumpe, održavanje sistema, odvodnjavanje i celokupna komunalna infrastruktura koja omogućava da se na ostrvu možete slobodno istuširati. Ako tu uslugu ne plaća korisnik, onda je neko drugi mora platiti. A na ostrvu to veoma često plaćamo mi - ostrvljani.

Kada govorimo o plaćanju, upravo tu dolazimo do zanimljivih poređenja sa Frankfurtom. U Frankfurtu se korišćenje javnog toaleta plaća. Na Braču to nije slučaj. U mnogim restoranima u Nemačkoj veoma često ćete platiti i kuver (le couvert), dok to u bračkim konobama u kojima jedete nije praksa.

Na Braču možete otići u brojne prelepe uvale i na plaže bez plaćanja ulaznice. Možete otići na Vidovu goru, gde se nalazi jedan od najlepših vidikovaca, a da za pristup ne platite ulaznicu - za razliku od brojnih turističkih i prirodnih atrakcija u Nemačkoj i drugim delovima Evrope.

Na Braču, ako ožednite, ne morate nužno ni da kupujete vodu. Voda sa česme je dostupna i dobrog kvaliteta, pa je izbor na vama. To nije čest slučaj na uporedivim mediteranskim ostrvima, pa ni u nekim gradovima južne Evrope.

Dakle, kada upoređujemo cene i dostupnost pojedinih usluga, nije korektno izdvojiti samo ono što je na Braču danas skuplje nego nekada, a zanemariti sve ono što je i dalje besplatno ili znatno dostupnije nego na mnogim drugim evropskim destinacijama.

I sami ste istakli da nije presudna samo cena, već i kvalitet. Upravo tako. Kada gost ruča na Braču u konobi, na terasi uz more, na čistom vazduhu, s pogledom na Jadran i u ambijentu koji mu pruža iskustvo kakvo ne može dobiti u Frankfurtu, tada ne plaća samo hranu. Plaća lokaciju, ambijent, atmosferu i iskustvo. I to ima svoju tržišnu vrednost.

Brač više nije Brač od pre dvadeset godina, kao što ni Hrvatska više nije Hrvatska iz vremena socijalističke privrede. Ne možemo istovremeno želeti veće plate, viši standard, razvijen turizam, bolju infrastrukturu, kvalitetnije usluge, veća ulaganja i veću kupovnu moć, a očekivati da cene ostanu na nivou nekog prošlog vremena.

Neke cene možda jesu prenaduvane, ali ih tržište ipak "plaća". To je suština tržišne ekonomije. Možemo, naravno, žaliti za vremenom kada je život bio jednostavniji i kada su neke stvari bile jeftinije. I sam, kao Bračanin, razumem tu nostalgiju. Ali nostalgija nije ekonomski model.

Dakle, nemojmo od Brača praviti mesto na kojem se baš sve naplaćuje.

Ali isto tako, ne možete očekivati da nešto što do sada niste plaćali zauvek ostane besplatno. Tu ste licemerni, jer ste navikli da dobro zarađujete u Frankfurtu, a da "jeftinije trošite" u Hrvatskoj. Naš standard se polako izjednačava sa evropskim prosekom. Hrvatska je treća u svetu po rastu bogatstva (vrednosti imovine) u poslednjih pet godina. Dakle, stvari se menjaju u našu korist, iako je pred nama još mnogo izazova. Prihvatite to.

Ekonomski rast omogućio je i veću cenu rada te iste čistačice koju pominjete. Ako je u Frankfurtu plaćate 20–30 evra po satu, verujem da vam neće predstavljati problem da isto toliko plaćate i u Hrvatskoj.

I za kraj, da vas potpuno ne rastužim - na Braču i dalje postoji mnogo toga što je besplatno. U mnogim mestima na ostrvu tuševi su i dalje besplatni, na primer u Sutivanu. U Postirama je parking besplatan.

A ako vas ipak uhvati nostalgija za starim Bračem, postoji nešto što vam mogu obećati: pesma s prijateljima u konobi ne košta ništa. I verujem da će tako zauvek ostati besplatna.

Uživajte u Braču, njegovim uvalama, plažama, konobama, ljudima i - pre svega - pesmi s prijateljima.

Srdačno vas pozdravljam sa Brača“, piše Petar Vušković.