Nova EU pravila donose drastična poskupljenja: Namirnice koje mnogi konzumiraju svakodnevno mogle bi da postanu luksuz

Jutarnja kafa, čaša soka od pomorandže ili palačinke sa borovnicama mogle bi uskoro da postanu skuplji užitak. Ako Evropska unija sprovede plan prema kojem bi se na uvezene proizvode primenjivali još stroži standardi za ostatke određenih pesticida, potrošači bi to mogli da osete po džepu.

Analiza Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), naučne službe Evropske komisije, potvrđuje upozorenja poljoprivrednika izvan EU. U najnepovoljnijem, hipotetičkom scenariju, u kojem proizvođači iz trećih zemalja ne bi prilagodili proizvodnju novim pravilima, kafa bi mogla da poskupi čak 332 odsto, a citrusi 82 odsto, piše Politico.

Istovremeno bi se uvoz poljoprivrednih proizvoda u EU smanjio za oko 41 odsto, dok bi stočari mogli da plaćaju više za stočnu hranu.

Čak i u realističnijim scenarijima koje je razmatrao JRC, u kojima bi se proizvođači izvan EU delimično ili u većoj meri prilagodili novim pravilima, očekuju se više cene za potrošače i pad uvoza. S druge strane, veća potražnja mogla bi da podstakne domaću evropsku proizvodnju.

Pesticidi na „nuli“

Plan je deo šireg paketa kojim Brisel želi da pojednostavi pravila o bezbednosti hrane i hrane za životinje. Njime bi ostaci određenih pesticida, koji su zabranjeni u EU zbog zdravstvenih i ekoloških rizika, u uvezenim proizvodima praktično morali da budu svedeni na tehničku nulu.

Za evropske poljoprivrednike takva ideja je privlačna jer bi trebalo da obezbedi ravnopravnije uslove tržišne konkurencije. Posebno je dobila na značaju nakon nezadovoljstva evropskih poljoprivrednika trgovinskim sporazumom sa Merkosurom, koji okuplja Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.

Međutim, proizvođači izvan EU upozoravaju da bi takva politika mogla da predstavlja svojevrsnu trgovinsku barijeru. Reč je o takozvanim „zrcalnim klauzulama“, kojima se pravila EU pokušavaju primeniti i na proizvode proizvedene izvan Unije.

"Trgovinska prepreka"

Proizvođači iz brojnih zemalja tvrde da Brisel pritom zanemaruje činjenicu da se poljoprivrednici u različitim delovima sveta suočavaju sa različitim klimatskim uslovima, štetočinama i uslovima uzgoja.

„Izbor je između bobičastog voća dostupnog tokom cele godine – zdravog, bezbednog i po pristupačnoj ceni - ili ograničene proizvodnje po visokoj ceni“, poručio je Amine Bennani, predsednik Marokanskog udruženja proizvođača bobičastog voća.

Prema njegovim rečima, ono što Brisel naziva „usklađivanjem standarda“ u praksi bi moglo da postane „trgovinska prepreka“. Udruženje tvrdi i da nije bilo konsultovano, iako bi nova pravila mogla da utiču na oko 250.000 ljudi zaposlenih u tom sektoru u Maroku.

Slična zabrinutost stiže i iz Južne Afrike, čiji proizvođači voća i stonog grožđa upozoravaju da je izvoz ključan za egzistenciju hiljada radnika. Protiv mere su se oglasili i proizvođači žitarica i mahunarki iz Kanade, proizvođači dinja iz Hondurasa, brazilski poljoprivredni i stočarski sektor, kao i proizvođači badema iz Kalifornije.

Brisel: Cilj je zaštititi potrošače

Evropska komisija tvrdi da želi da spreči da se u EU kroz uvoz ponovo pojave najopasniji pesticidi koji su zabranjeni za upotrebu unutar Unije.

Komisija pritom naglašava da su dozvoljeni nivoi ostataka pesticida već određeni tako da štite zdravlje potrošača. Kritičari, međutim, smatraju da se novim pravilima ide korak dalje – ne samo zbog direktnog rizika po ljudsko zdravlje, već i zbog šire zabrane supstanci koje predstavljaju ekološke ili druge zdravstvene rizike.

Dodatnu neizvesnost stvara činjenica da Komisija još nije konačno odredila koje bi zabranjene aktivne supstance bile obuhvaćene novim pravilima.

Studija JRC-a identifikovala je 18 aktivnih supstanci koje bi mogle da budu obuhvaćene zabranom ostataka, a to bi moglo da utiče na 235 vrsta poljoprivrednih proizvoda iz 86 zemalja.

Evropska komisija će odluke donositi od slučaja do slučaja, uz procene ekonomskog i drugih uticaja.

Mogući spor u Svetskoj trgovinskoj organizaciji

Pitanje bi uskoro moglo da preraste i u međunarodni trgovinski spor. Australija, Kanada, Paragvaj i Sjedinjene Američke Države već su osporile meru pred Svetskom trgovinskom organizacijom.

Međunarodna udruženja proizvođača svežeg voća i povrća upozoravaju da postojeći globalni standardi bezbednosti hrane već štite potrošače, a istovremeno omogućavaju nesmetanu međunarodnu trgovinu.

S druge strane, neke članice EU snažno podržavaju zrcalne klauzule. Njihov argument je da evropski poljoprivrednici ne bi trebalo da budu primorani da poštuju stroga pravila dok istovremeno na tržište EU ulaze proizvodi iz zemalja u kojima takva ograničenja ne postoje.

Francuska je među najglasnijim zagovornicima takvog pristupa. Pariz je početkom godine već uveo nacionalne zabrane za proizvode sa ostacima određenih pesticida čija je upotreba zabranjena u EU, čime je ograničen uvoz pojedinih vrsta krompira i avokada.

Drugim rečima, ako se trend nastavi, ljubitelji jutarnje kafe, voća i – posebno – avokado tosta mogli bi da imaju još jedan razlog za oprez prilikom odlaska u prodavnicu.