Uskršnji post 2024: Kad počinje, koliko traje i koja su pravila

Pravoslavni hrišćanski vernici 5. maja proslavljaju Uskrs, najveći i najstariji hrišćanski praznik koji se slavi u spomen na Hristovo vaskrsnuće, njegovu pobedu nad smrću i nad grehom. Tom prazniku prethodi veliki Uskršnji, Vaskršnji, odnosno Časni post.

U pravoslavnom hrišćanstvu, praktikuje se nekoliko važnih postova tokom godine kao deo duhovne discipline i pripreme, gde se odričemo određenih stvari, posvećujemo molitvi i usmeravamo svoj fokus ka duhovnom rastu. Vaskršnji post najstroži je post Crkve, većinom se posti na vodi, i prema pravilima SPC obavezan je za sve hrišćane. Traje sedam nedelja ili 48 dana i najduži je post u pravoslavnom kalendaru. Ove godine Uskršnji post trajaće od 18. marta do 4. maja.

"Veliki ili Vaskršnji post je najvažniji posni period u toku godine. Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana i završava se praznikom Vaskrsenja. Njegov osnovni zadatak jeste da nas telesno i duševno pripremi za praznik Vaskrsenja Hristovog – Vaskrs."

Uskršnji post - pravila

"U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljom i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mledenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Sedmični dani osim srede i petka mogu se razrešiti na ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. Isto i poslednja nedelja posta koju postimo „na vodi", osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi". Strogo postimo i Veliku Subotu", napominje pravilnik SPC.

Takođe, napominje se da "pravi post ima dve strane: telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdržanju od mrsne hrane tako i u uzdražavanju od rđavih misli, želja i dela, umnožavanju molitava, dobročinstava i vršenju sviju evanđelskih vrlina".

Uskršnja jaja

Za Uskrs se vezuje običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, što simboliše Isusov izlazak iz groba i ponovno rađanje.

Prvo obojeno jaje, koje je po pravilu crvene boje, ostavlja se na stranu do sledećeg Vaskrsa i pridaje mu se posebna važnost.

Crvena boja simbolizuje Isusovu prolivenu krv na Golgoti, ali i boju vaskrsenja. Prvo jaje se smatra „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja, a pogledajte šta se radi s čuvarkućom od prošle godine.

Vaskrs hrišćani slave tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak - pogledajte ceo kalendar neradnih dana za 2024. godinu.

Prvi ponedeljak nakon Vaskrsa je Pobusani ponedeljak, poznat još i kao zadušnice – dan posvećen mrtvima.