"Živim u najhladnijem gradu na svetu i pogledajte šta sve oblačim kad treba da izađem na -64 stepena"

Ako neko zna kako se obući za veliku hladnoću, to znaju stanovnici Jakutska, glavnog grada ruske republike Jakutije u severoistočnom Sibiru. Taj grad je toliko hladan da je teško poverovati kako neko želi tamo da živi. Temperature koje se redovno spuštaju i niže od 50 stepeni Jakutsku su donele titulu najhladnijeg većeg grada na svetu.

U gradu koji se nalazi otprilike 450 km južno od Arktičkog kruga tlo je hladno čak i tokom leta, kada temperature mogu da idu do 30 stepeni ili više, a zimi samo 15 minuta na niskoj temperaturi može izazvati brojne tegobe, poput opasnih promrzlina.

Kako bi se zaštitili od hladnoće, stanovnici Jakutska nemaju samo jedna nego neretko i troja izlaznih vrata od zgrade, kao i tepihe na spoljnim stepeništima jer su ulice smrznute i klizave. Automobili su obučeni u zaštitne materijale tako da im samo auspusi vire, a kad je ozbiljan minus, niko se ne zadržava na ulicama.

Saveti iz prve ruke

Blogerka Kiun B rođena je i odrasla u tamošnjim dugim, mračnim i hladnim zimama, ali nema ništa protiv njih.

“Najniža zabeležena temperatura iznosila je –71 °C, a uprkos toj ekstremnoj hladnoći, ovo mesto volim svim srcem. Jakutija je skriveni dragulj s neverovatnom prirodom, bogatom kulturom i posebnim ljudima”, kaže Kiun, koja sa svojim pratiocima deli doživljaje sa severa i pokazuje kako ljudi žive u surovim uslovima – i pritom uživaju u životu.

Jedno od večnih pitanja je kako se obući za takve minuse. Odevanje na krajnjem severu nije stvar mode nego zaštite zdravlja od životne važnosti. Ključ je u slojevitom oblačenju jer više tankih slojeva zadržava toplinu efektnije nego jedan debeli. Odeća ne sme da bude uska jer upravo vazduh između slojeva pomaže ljudima da se ne smrznu. Glava, ruke i stopala su najosetljiviji na minuse pa ih treba posebno zaštititi, piše Pun kufer.

Birani materijali

U Jakutsku znaju da su termo odeća, vuna i krzno nezamenljivi jer zadržavaju toplinu, za razliku od pamuka. Ono što su nas roditelji učili da je pamuk dobar jer telo diše - tamo ne važi.

Kiun na hladnoću nosi izdržljive, debelo postavljene termo pantalone koje se nose preko helanki i vunenih štitnika za kolena, kao i dva para čarapa - obične i one od kamilje dlake. Obične zimske čizme u ledenim uslovima nisu dovoljne pa se preporučuju posebne čizme namenjene ekstremno niskim temperaturama, s debelim đonom koji izoluje od smrznutog tla i s unutrašnjošću obloženom krznom ili filcom.

Spoljašnji sloj štiti od ekstremne hladnoće, vetra i snega pa su jakne na severu Evrope izuzetno debele, postavljene pravim krznom, posebno oko kapuljače. Uglavnom su duge, često do kolena, kako bi dodatno zaštitile telo. Neke žene godinama štede za krznene kapute i bunde koje koštaju i do 17.000 evra, ali im omogućuju bezbrižnije zime.

Ruke se štite višeslojno – prvo tankim rukavicama, a preko njih se nose vrlo debele rukavice ili krznene rukavice bez razdvojenih prstiju, jer takav oblik bolje zadržava toplotu. Ako se nađete u Jakutsku zimi, ljudima na ulici ćete najčešće videti samo oči jer neretko nose maske koje prekrivaju nos, usta i obraze. Kako se Kiun oblači pre nego što izađe iz kuće na hladnoću pogledajte u videu.