30
„Ljudi znaju da budu životinjski bezobrazni“
Uz sve probleme korupcije, uništavanja potencijala i disfunkcionalne države, jedan korisnik Redita istakao je kako su ga na odlazak iz Hrvatske pre svega naterali – ljudi.
„Kao neko ko svakodnevno radi s ljudima, sa sigurnošću mogu reći da smo jedan jako nekulturan i sve više mentalno bolestan narod (u doslovnom smislu mentalno bolestan), koji gotovo pa ne vidi drugog osim sebe, niti drži do bilo kakvog oblika poštovanja drugog. Ljudi koji nisu u neprestanom kontaktu s drugima neće se složiti sa mnom, ali to je razumljivo, s obzirom na to da nemaju priliku da dubinski vide problem u našem trenutnom mentalitetu. Uz ovu lopovsku ‘državu’, prepunu potencijala, nažalost i vlastiti narod me je naveo na odluku za napuštanje iste, za koju su se moji borili i u kojoj sam odrastao; grabeći svoju porodicu za ruku“, ogorčen je reditovac.
Mnogi se slažu i ističu kako ih zbog toga i najobičniji poslovi mogu iscediti.
„Ja se i dan-danas još čudim koliko sažvakan umem da dođem kući nakon što obavim neke najobičnije posliće po gradu. Ljudi su užasno ogorčeni, na svakodnevnoj bazi u ovim nekim najbazičnijim interakcijama znaju da budu životinjski bezobrazni i svakome imalo labilnijem ko već nije otupeo to sigurno malo uništi dan. Ne znam jel to specijalitet ovog dela Evrope ili jednostavno generalno stanje, ali baš smo tvrdi jedni prema drugima. Šaljem pakete u pošti, obavezan red vređuckanja ‘pa što ste sad došli s ovoliko toga, pa kako ste ovo napisali, pa kud baš sve meni’. U prodavnici pitam nešto, ‘pa gospon jel ne vidite ispred sebe, pa dajte se malo koncentrisati pa ćete videti gde je sir’. Komšije drukaju i prijavljuju jedni druge zbog najsitnijih stvari. I tako 10 puta dnevno, dođeš kući izmučen od tih mini ratova, a najgore što se onda događa je da se na kraju prepustiš tome i postaneš isti takav“, sumira jedan reditovac, a prenosi net.hr.
I jedna korisnica Redita je opisala kako je upravo to ono što ju je podstaklo na emigraciju.
„Meni je kap koja je prelila čašu bila situacija kad sam se vraćala s faksa kući u autobusu i lik je random počeo da se dere na mene: „šta radiš ovde, vidiš da niko ne može da sedne zbog tebe glupačo, pi*a ti materina“, jer sam stavila ranac do sebe (a autobus je bio poluprazan jer je bilo kasno uveče). Doslovno sam samo sedela u autobusu i dobila tiradu agresije i psihoze. To je bio najbolesniji verbalni napad, ali jednostavno mi je kako ti kažeš, dozlogrdilo da se nikome ne možeš obratiti, a da se ta osoba ne izdere na tebe. To nije normalno, ta konstantna tenzija, sve kao da je na rubu incidenta. Daleko od toga da tu gde jesam nema ispada, ali živim u gradu koji je naseljeniji od čitave Hrvatske i doživela sam manje neugodnosti tu nego u jednom Zagrebu, koji je relativno malen grad. Ne znam šta se to događa u Hrvatskoj, ali ne ide u dobrom smeru. Ljudi su jednostavno preživčani (ne svi, ima divnih ljudi)“, opširna je ona.
Pročitajte još:
Jedan reditovac se slaže, a ironično se osvrće i na sliku Hrvatske kao prijateljske zemlje.
„Odvratno se ljudi ponašaju, svi su valjda duboko nesrećni i iskaljuju se na drugima, ali bitno da smo mi svi „jako prijateljski nastrojeni i družimo se po kafama čega nema u drugim državama.“
Doduše, ima i onih koji ističu kako ni napolju nije drugačije, a neki dodaju kako su tamo još gori kada shvate da si doseljenik.
„Meni je isto ovako, a živim u Nemačkoj. Toliko nadrndanih i hladnih ljudi, užas. Da ne govorimo kako znaju da budu bezobrazni prema tebi kada čuju slovenski naglasak“, piše jedan i dodaje – tek odlaskom iz te države ćeš videti šta znači kada ljudi misle samo na sebe i šta je zapadni mentalitet koji podstiče individualizam.
BONUS VIDEO: TOP 5 glumica koje su uspele u inostranstvu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
