Sutra se slavi "svetac dobrote": Evo šta treba da uradite večeras da bi vam se ostvarile želje

Praznik svetog Jovana Milostivog upisan je u crkvenom kalendaru podebljanim slovom, svečari ga uzimaju kao krsnu slavu, a posvećen je hrišćanskom svetitelju koji je bio patrijarh Aleksandrijski u vreme cara Iraklija u sedmom veku.

Rođen je na Kipru, otac mu je bio knez Epifanije. Vaspitan je od detinjstva kao pravi hrišćanin. Na navaljivanje roditelja se oženio, a posle smrti dece i žene zamonašio se. Ubrzo je izabran za patrijarha Aleksandrijskog.

Deset godina je upravljao crkvom Aleksandrijskom. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja, a zabeležene su njegove reči: “Ako želiš blagorodstva, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodstvo”, piše Politika.

U vreme napada Persijanaca na Misir krenuo je na rodni Kipar, na putu se razboleo i stigavši na Kipar umro je 620. godine.

“Nijedan siromah ili ubožjak ne odlažaše od njega praznih ruku i ožalošćen; svima nevoljnima on davaše milostinju; sve tužne on utešavaše ne samo rečju nego i delom; on gladne nahranjivaše, nage odevaše, zarobljene otkupljivaše, bolesnike i putnike zbrinjavaše. Milostivost njegova beše kao ogromna bogata reka koja neprestano teče i napaja sve žedne”, navedeno je na sajtu SPC.

Običaji i verovanja

Sveti Jovan Milostivi smatra se svecem dobrote i prihvatanja, pa narodni običaji vezani za ovaj praznik uključuju praznovanje i dobročinstvo. Treba biti milostiv prema svakome ko zatraži vašu pomoć, a dobrotom se rukovoditi i svakog drugog dana.

Ukoliko ste ljuti na nekoga ili ste u svađi, oprostite i vratiće vam se blagostanjem i srećom.

Takođe, postoji i verovanje da ako u ponoć, uoči ovog praznika izađete napolje, pogledate u nebo i zamislite želju - ona će vam se ostvariti.