Pred sam kraj leta meteorolozi su pričali da postoji veliki potencijal da nas očekuje hladna zima sa snegom. Očekuje se da će najviše snega biti u januaru i februaru. Najviše snežnih dana imaće Moravički okrug, a najmanje Beograd, Zapadno-bački, Južno-bački, Kolubarski, Podunavski i Sremski.
Dugoročna vremenska prognoza za jesen i zimu 2024/2025. u Srbiji podseća na prognoze od pre 10 i više godina kada su temperature i padavine bile u skladu sa kalendarom, a prema orjentacionoj prognozi prof. dr Aleksandra Valjarevića i meteorologa Ivana Ristića, ove godine biće znatno više snežnih padavina nego prethodnih godina, a prve pahulje očekuju se u drugoj polovini novembra.
Valjarević i Ristić su napravili mapu sa brojem dana pod snegom po okruzima, i ona prikazuje da će najviše dana sa snegom južnije od Beograda:
Moravički okrug – 30
Jablanički i Pećki – 28
Pčinjski i Zlatiborski – 27
Nišavski, Pirotski, Toplički – 26
Raški, Zaječarski – 25
Borski, Moravički, Rasinski, Pomoravski – 24
Braničevski, Severno-banatski – 19
Severno-bački, Srednje-banatski, Mačvanski – 18
Beograd, Zapadno-bački, Južno-bački, Kolubarski, Podunavski, Sremski – 17
Procena je da će skijaški centri za razliku od prošle sezone biti pod snegom znatno više dana:
Goč – 30+
Stara planina – 30-40
Zlatibor – 35+
Golija – 35+
Kopaonik – 45+
„Prema našoj orjentacionoj dugoročnoj prognozi, prve snežne padavine će biti u drugoj polovini novembra, najverovatnije krajem tog meseca pogotovo južnije od Beograda, ali i u Beogradu. U decembru će biti dve – tri snežne epizode, dok će najviše snega biti u januaru i februaru. Karakteristika ove zime je da će dominirati Azorski i Sibirski antickloni, ali i Mediteranski ciklon. On donosi to da kada dođe hladan vazduh iznad nas bude dosta snega. Dakle, hladan vazduh sa severa i severoistoka Evrope i vlažni mediteranski vazduh obrazuju polarni front sa snegom. Polarni, ponekad i artički front, će povremeno talasati iznad Srbije“, kaže Ivan Ristić.
Objašnjava da artički front imamo kada hladan vazduh stigne sa Artika, a polarni ako je iz Rusije.
„Najhladnije sa najviše snežnih padavina biće u drugoj polovini zime. Polarni i artički front će ove sezone biti baš iznad naše zemlje i to će usloviti veću količinu padavina. Hladan vazduh sa severa i severoistoka Evrope će biti kod nas, a na jugu će biti Sredozemni ciklon koji će usmeravati vlažan vazduh sa juga i zbog toga će biti puno snežnih padavina. Ova zima će nas najviše podsetiti na zimu 1981. godine, a ovo što se trenutno dešava i hladna košava koja nam stiže za nekoliko dana su karakteristika jeseni 70-80-tih godina. Tada je isto u oktobru dolazilo do prodora hladne vazduha iz Vlaške nizije koji će krenuti prema sa košavom“, kaže Ristić za „Blic„.
Od kada su Ristić i Valjarević objavili zajedničku prognozu za jesen /zimu podaci se više od 95 odsto poklapaju sa dešavanjima u atmosferi. Naime, posle 14 meseci natprosečnih temperatura, krajem avgusta i početkom septembra došlo je do promene cirkulacije na Zemlji, sve je počelo nesvakidašnjim poplavama u Sahari i prestankom stvaranja uragana na Atlantiku.
Balkan je više od godinu dana bio među najtoplijim regionima na planeti. Ta promena cirkulacije dovela je do prodora hladnog arktičkog vazduha u srce Evrope i osim jakog zahlađenja i snega na planinama, usled ogromne količine padavina, došlo je do poplava na skoro svim rekama koje imaju svoja izvorišta na Karpatima i Alpima.
Ristić podseća da će na vreme od oktobra do kraja februara uticati sprega Azorskog i Sibirskog anticiklona.
„U drugoj polovini oktobra i prvoj polovini novembra ulazimo u hladniji period. Jutarnje temperature će biti od 5 do 10 stepeni, a maksimalne između 10 i 15 stepeni. Pojedinim danima biće maglovito, pogotovo u kotlinama i rečnim dolinama, gde se magla može zadržati veći deo prepodneva. Očekuje se da u pojedinim danima bude i kiše, a na planainama po neka pahulja“, kaže meteorolog.
U drugoj polovini novembra sa jačim prodorom hladnog artičkog vazduha biće i puno padavina, uglavnom kiše, na planinama snega. Sneg se krajem novembra očekuje i u nižim predelima južnije od Save i Dunava. Najniže temperature krajem novembra biće od -2 do 5 stepeni, a maksimalne od 3 do 8 stepeni.
„U decembru će promenljivo vreme sve više ličiti na pravo zimsko. Početkom i sredinom meseca očekujemo dva kraća otopljenja sa maksimumima oko 10 stepeni, kao uvod u dolazak hladnog fronta koji će doneti sneg u većem delu zemlje i pad temperature na oko 0 stepeni. Krajem meseca će doći do stvaranja i snežnog pokrivača tako da je velika šansa da dočekamo posle ko zna koliko godina Novu godinu u pravom zimskom ambijentu sa snežnim pokrivačem“, kaže Ristić.
Valjarević i Ristić poručuju da će „januar i februar prema sadašnjoj prognozi biti pravi zimski, povremeno će padati uglavnom sneg, najviša dnevna temperatura kretaće se od 0 do 5 stepeni, minimalna temperatura u pojedinim danima i do -10 stepeni“.
„Kraj zime i otopljenje stižu nam krajem februara i početkom marta. Ova zima bi mogla da bude najhladnija u poslednjih 10 godina“, zaključuju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare