Drvena struktura je stara 500.000 godina.
Naučnici koji rade u Zambiji otkrili su arheološki nalaz nečega za šta se veruje da su najstariji drveni ostaci na svetu. Sadašnje datiranje sugeriše da starost od oko 476.000 godina, što je gotovo sto puta starije od službene verzije starosti piramida u Egiptu. Ovaj nalaz potpuno ruši koncept dosadašnje istorije i dovodi u pitanje zvanični istorijski narativ po kojem se tvrdilo da je homo sapijens ušao u evolucijsku sliku pre otprilike 350.000 godina.
Naučne zablude ili tendenciozna naučna „propaganda“ potpuno oblikuje naš pogled na svet. Iz svetonazora proizlazi misao, osećanje, emocija, delovanje i postojanje. Način na koji posmatramo sebe, jedni druge i naš odnos prema stvarnosti (duhovnosti) proizlazi iz našeg pogleda na svet.
Ali šta ako su informacije, tradicija i kultura koje nas uče našem pogledu na svet nepotpune ili pogrešne?
Što ako su ljudi postojali mnogo pre nego što smo mislili? Što ako su ljudi od pre stotina hiljada godina bili napredniji nego što smo mislili?
Drveni ostaci od 1,4 metra otkriveni su na slapovima Kalambo u ovoj središnjoj afričkoj državi. To područje inače je žarište arheoloških otkrića, sa dokazima ljudskog života sve od ranog kamenog doba.
Profesor Lari Baram sa Odeljenja za arheologiju, klasiku i egiptologiju Univerziteta u Liverpulu vodio je tim koji je proučavao ostatke, a njegov tim objavio je rad u časopisu „Nature“ u kojem se raspravlja o nalazima.
Kao jedan od primarnih razloga zašto su ostaci uspeli da ostanu netaknuti i u dovoljno dobrom stanju da se uoče, detalji poput namerno napravljenih zareza za spajanje drveta, jeste visoki nivo podzemne vode. To i gusti šumski pokrivač u Kalambou vrlo verovatno su uzrokovali česte poplave, što je bio, pretpostavlja se, glavni razlog da bi lokalno stanovništvo gradilo „uzdignute platforme, šetnice ili temelje za naselja“, čiji su sastavni delovi bili i pronađeni ostaci drveta.
Ovi detalji upućuju na to da su tadašnji ljudi (ili neka druga inteligentna bića) koristili alate za izgradnju onoga za šta su ti drveni predmeti bili korišćeni. Konkretno, uočili su verovatnu upotrebu alata sa širokim rubom, nalik nožu za oblikovanje drva.
„Mi tumačimo ovaj objekt kao deo debla drveta izrezan na potrebnu veličinu, što ukazuje na sposobnost obrade drva u velikim razmerama.”
Baram piše u članku:
“Natopljene naslage … sačuvale su dva isprepletena balvana poprečno spojena namerno urezanim usekom … Ova konstrukcija nema poznatih paralela u afričkom ili evroazijskom paleolitiku. Takođe smo pronašli četiri drvena alata od (pre 390.000 do 324.000 godina), uključujući klin, štap za kopanje, odsečenu cepanicu i zarezanu granu. Nalazi pokazuju neočekivanu ranu raznolikost oblika i sposobnost oblikovanja debla u velike kombinovane strukture. Ovi novi podaci ne samo da proširuju period obrade drva u Africi, već proširuju naše razumevanje tehničke spoznaje ranih hominina, terajući na preispitivanje upotrebe drveća u istoriji tehnologije.”
Izvan našeg razumevanja ljudske spoznaje u to vreme, ovi ostaci hiljadama godina prethode onome što nam je službena nauka i istorija rekla o homo sapijensu. Jesmo li pogrešili što smo im dali poverenje da stvore naše trenutno „razumevanje vremenske crte čovečanstva“?
U radu se zaključuje:
„Izuzetni uslovi očuvanja daju nam uvid u sposobnost stvaranja izgrađene okoline od hominina koji su do sada smatrani pokretnim tragačima za hranom sa ograničenom tehnološkom raznolikošću.”
Pročitajte još:
Svaki put kad se pojavi ovakav novi razvoj događaja koji uzdrma naše razumevanje istorije, zvanična istorija ostaje na sve slabašnijim temeljima, a pitanja o našem poreklu i drevnim civilizacijama sve se više okreću alternativnim objašnjenjima, prenosi atma.hr.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare