Raspad sistema u "najsrećnijoj zemlji na svetu": Hiljade ljudi žele da plate da bi radili kao dostavljači hrane

Finski mediji nedavno su izvestili da već postoje dostavljači koji su spremni da plate ugovorenom "kuriru" 450 do 900 evra mesečno ili trećinu svog dnevnog prihoda kako bi mogli da rade. Na ovaj način registrovani dostavljači pružaju priliku za rad onima koji nemaju posao, a sami su već pronašli drugi posao, ali ne raskidaju ugovor - javlja mađarska novinska agencija Telex, uz dodatak da je dostavljačka platforma Wolt portalu Yle.fi potvrdila saznanja o iznajmljivanju dostavljačkih "licenci" i najavila suzbijanje te pojave.

Borba za radna mesta u dostavi hrane samo je vrh "ledenog brega" finskih problema na tržištu rada, među kojima je i nedostatak radnika za određena zanimanja.

"Nezaposlenih je oko 300 hiljada, a istovremeno nedostaje IT stručnjaka, lekara, zdravstvenog osoblja, stručnjaka u raznim područjima zelene tranzicije i nekih drugih visokokvalifikovanih radnika koji rade u specijalizovanim profesijama. Ta radna mesta ne mogu da popune tražitelji posla", navodi Telex.

Dodaje da su najbrojniji među onima koji traže posao osobe sa završenom srednjom školom, sociolozi i ekonomisti sa fakultetskom diplomom.

Više od 50 hiljada visokoobrazovanih bez posla

Teškoće diplomiranih ekonomista u nalaženju posla Yle.fi ilustruje na primeru Miike Alhopure iz Turkua, koji je izgubio posao u decembru kada je saznao da mu se ugovor na određeno vreme s poslodavcem, tamošnjom gradskom upravom, neće obnoviti.

"Znao sam da postoji rizik u preuzimanju radnog mesta na određeno vreme, ali ne žalim ni za čim jer sam puno naučio", rekao je Alhopuro, koji je pre zapošljavanja u gradu imao stalni posao. Od decembra je podneo desetine prijava za posao i dobio dva razgovora za posao, a sve to uz beleženje svojih iskustava na društvenim mrežama.

"Alhopuro nije sam. U decembru prošle godine više od 50 hiljada visokoobrazovanih ljudi u Finskoj bilo je nezaposleno, prema statistikama sindikata Akava", napominje Yle.fi. Portal ističe da su pomenuti pokazatelji rekordno visoki i skreće pažnju na nedavno objavljene izveštaje kako je broj nezaposlenih s fakultetskom diplomom u Finskoj veći nego ikad u 21. veku.

Nema znakova usporavanja ovog trenda. Spor ekonomski rast zemlje jedan je od razloga za ovu situaciju, zbog čega su poslodavci oprezniji pri zapošljavanju. Drugi faktor je brzo transformišuće tržište rada - komentariše Miika Sahamies, stručnjak u Akavi. On kaže da tržište rada prolazi kroz strukturnu transformaciju čiji su okidači digitalizacija, automatizacija i veštačka inteligencija.

Podaci Akave pokazuju da se broj nezaposlenih visokoobrazovanih osoba povećao brže od onih s nižim stepenom obrazovanja, napominje Yle.fi. navodi i primer Emme Wikström, koja je provela pola godine tražeći posao nakon što je u proleće 2024. diplomirala sociologiju na Åbo Akademi.

"Kad čujete da ste jedan od 500 prijavljenih, shvatite koliko su neverovatno male šanse", rekla je Wikström, koja je uspela da se zaposli u jednoj osiguravajućoj kući.

Manjak iskustva

Prema analizi Telexa transformacija tržišta rada nije jedini faktor rekordne nezaposlenosti u Finskoj. Agencija skreće pažnju na rezultate nedavnog istraživanja prema kojima 57 odsto nezaposlenih u Finskoj ne bi moglo da pronađe posao čak ni kad bi ekonomija doživela značajan rast i time se stvorila nova radna mesta.

"Veštine tražitelja posla takođe nisu usklađene s novim poslovima budućnosti ili neće biti zaposleni zbog sve dugotrajnijeg nedostatka radnog iskustva. Od tražitelja posla mlađih od 30 godina, 27 hiljada nikada nije radilo ni jedan dan, a oni čine gotovo desetinu nezaposlenih", upozorava Telex, podsećajući da je prosečna stopa nezaposlenosti u EU šest posto, a u Mađarskoj, na primer, 4,6 posto.

U Finskoj je ta brojka prešla 10 posto, a u celoj priči nezaobilazan je podatak da ta članica EU raspolaže jednim od najboljih obrazovnih sistema na svetu.

"Osnovni problem je taj što je, prema svim podacima, u međunarodnom okruženju koje se sporo oporavlja od pandemije koronavirusa, finska ekonomija zapala u težu recesiju od ostalih zemalja evrozone. Unutar toga, osnovni podaci o tržištu rada kretali su se u skladu s prosekom evrozone do 2023, ali tada je došlo do nagle promene i finski pokazatelji krenuli su potpuno drugim smerom. Tržište rada se za kratko vreme urušilo, a stopa nezaposlenosti počela je naglo da raste, dok se to u zemljama evrozone nije dogodilo", navodi agencija.

Penzioneri i imigranti

Posrnuću finskog tržišta rada srazmerno je doprinelo i urušavanje finsko-ruskih trgovačkih odnosa nakon ruske invazije na Ukrajinu. Dok je 2013. 9,6 posto ukupnog finskog izvoza išlo u Rusiju, u 2024. je to palo na 0,4 posto.

Za razmatranje povećanja broja nezaposlenih, prema analizi Telexa, od važnosti su još dva faktora - penzioneri i imigranti. Na berze rada, prema istom izvoru, pojačano se javljaju penzioneri koji bi želeli nešto da rade jer im penzija ne pokriva životne troškove, a primetno je i odugovlačenje onih koji imaju uslove za penziju da to pravo iskoriste.

Dok su 2018. osobe radne dobi rođene u inostranstvu činile oko šest posto ukupne radne snage u Finskoj, do 2024. taj se udeo povećao na 11 posto. Imigranti povećavaju ponudu na tržištu rada u Finskoj u smislu udela u većoj meri nego u proseku u zemljama evrozone - navodi agencija, a prenosi Jutarnji list.

Imigranti najčešći, ako ne i isključivo, dobijaju poslove u dostavi hrane, utvrdio je Yle.fi.

"Trebalo bi se zapitati zašto nijedna Finkinja ili Finac ne radi ovaj posao", rekao je jedan od dostavljača u razgovoru za spomenuti portal. Ovaj posao, dodao je, rade samo imigranti, a to je zato što je taj posao stvarno, stvarno loš. "Čak i među čistačima ima Finaca, ali ne u našem poslu", ističe dostavljač.