4
Od Skrudža iz "Božićne priče" Čarlsa Dikensa do gospodina Bernsa iz Simpsonovih, pop kultura je puna zlih, sebičnih, bogatih ljudi. Sada, psiholozi kažu da bi „Skrudž efekat“ mogao da bude više od nepravednog stereotipa.
Istraživanja su pokazala da postoje jasne veze između povećanog bogatstva i neetičkog ponašanja. Naime, pokazalo se da bogatiji ljudi imaju više sebičnog fokusa na sopstvene interese i manje saosećanja za patnju drugih, piše Daily Mail.
Možda je lako pretpostaviti da bogatstvo pretvara inače dobre ljude u sebične pojedince, ali prema rečima dr Stiva Tejlora, psihologa na Univerzitetu Lids Beket, zapravo je verovatnije da je suprotno.
„U osnovi, želja za bogatstvom povezana je sa stanjem frustracije i nezadovoljstva. Srećni ljudi uglavnom ne teže da postanu bogati“, kaže dr Tejlor.
Iako može zvučati kao kliše, sve je više istraživanja koja ukazuju na to da što je neko bogatiji, to je verovatno da će biti manje moralan.
U jednoj studiji, psiholozi sa Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, otkrili su da su pojedinci iz više klase skloniji laganju tokom pregovora, varanju da bi osvojili nagradu i odobravanju neetičkog ponašanja na poslu.
Slično tome, ista studija je pokazala da su ove tendencije uglavnom objašnjene time što pojedinci iz više klase imaju pozitivniji stav prema pohlepi.
S druge strane, neka istraživanja su pokazala da ljudi iz nižih socio-ekonomskih grupa imaju tendenciju da doživljavaju više saosećanja za patnju drugih ljudi nego oni bogatiji.
Ali nije samo društvena klasa ta koja može predvideti koliko će nečije ponašanje biti sebično.
Studije su pokazale da vozači skupljih automobila ređe usporavaju zbog pešaka ili puštaju druge vozače da se pridruže putu. Jedna studija koju je sproveo Univerzitet u Nevadi otkrila je da se šansa da će vozač usporiti kako bi propustio pešake smanjila za tri procenta za svakih 738,50 funti (1.000 dolara) koliko je vredeo njihov automobil.
Tu se nameće pitanje: da li novac čini ljude sebičnim ili ih sebičnost čini bogatim?
Prema rečima dr Tejlora, odgovor je da iste osobine ličnosti koje nekoga čine sebičnim takođe ga čine sklonijim težnji ka sticanju bogatstva.
Ove osobine ličnosti poznate su kao „Mračna trijada“, koja uključuje psihopatiju, narcizam i makijavelizam.
Međutim, dok istraživanja konstantno pokazuju da ljudi sa ovim osobinama gravitiraju ka pozicijama društvene moći i postaju bogatiji, studije takođe pokazuju da su manje srećni.
„Neki ljudi doživljavaju stanje intenzivne psihološke odvojenosti“, objašnjava dr Tejlor „Njihove psihološke granice su toliko jake da se osećaju odvojeno od drugih ljudi i sveta, sa nedostatkom empatije ili emocionalne veze sa drugima.“
Tejlor kaže da ovaj „nedostatak“, uzrokovan ličnošću Mračne trijade, tera određene ljude da pokušaju da popune prazninu akumuliranjem statusa i moći. Taj faktor bi mogao da objasni zašto je stopa kliničke psihopatije tri puta veća među korporativnim odborima nego među opštom populacijom.
„Ljudi sa narcisoidnim i psihopatskim osobinama intenzivno su privučeni bogatstvom. Oni tretiraju druge ljude kao predmete koji imaju koristi samo ako mogu pomoći u zadovoljavanju njihovih želja. Oni pokušavaju da nadoknade osećaj nedostatka, pokušavajući da dodaju stvari sebi kako bi se osećali potpunije. Pokušavaju da popune prazninu u sebi“, ističe.
Nedostatak empatije, uobičajen među psihopatama i narcisima, olakšava postizanje tog uspeha.
Još gore je zbog činjenice da, kako studije sugerišu, novac vrlo malo doprinosi povećanju sreće iznad određenog praga.
S druge strane, srećni, saosećajni ljudi sa bogatim psihološkim životom uopšte ne osećaju potrebu da steknu ogromne količine bogatstva, niti bi imali neophodan nedostatak empatije koji je potreban za to.
Naravno, to ne znači da su svi bogati ljudi zli.
Dr Tejlor ističe da se neki ljudi bogate zato što imaju sjajnu ideju, izuzetno su talentovani ili jednostavno nasleđuju svoje bogatstvo, a da nikada nisu radili za njega. Neki bogati ljudi, poput Bila Gejtsa, čak poklanjaju ogroman novac u dobrotvorne svrhe, umesto da ga gomilaju poput izmišljenog Ebenezera Skrudža.
Međutim, ako je dr Tejlor u pravu, ova teorija bi objasnila zašto je bogatstvo negativno povezano sa osobinama poput saosećanja i empatije.
Takođe bi objasnila zašto neki od najbogatijih ljudi na svetu stalno teže da imaju više, umesto da jednostavno sede i uživaju u svom ogromnom bogatstvu.
„Veza je neophodna za ljudsko blagostanje. Bez veze, postojite u stanju stalnog nezadovoljstva, bez obzira koliko bogati ili uspešni postanete“, zaključuje Tejlor.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
