Naučnici pronašli iznenađujuću genetsku vezu između ljudi i ove rase pasa

Ljudi su verovatno delili dom sa psima još od vremena kada su se prvi put trajno nastanili negde.

Naša duga zajednička istorija sa psima opisuje se čak i kao oblik koevolucije.

A sada nova studija, koju je sa kolegama objavio Danijel Mils, profesor veterinarske bihevioralne medicine na Univerzitetu u Linkolnu, pokazuje da zlatni retriver i ljudi izgleda dele genetsku osnovu makar nekih oblika ponašanja.

Pse karakterišu brojne adaptacije koje im pomažu da žive i sarađuju sa ljudima. Moguće je čak da su davni ljudi birali pretke pasa prema sposobnosti da se hrane slično ljudima, za razliku od vuka.

Na psihološkom planu postoje mnoge adaptacije koje olakšavaju komunikaciju između ove dve vrste, na primer, sposobnost da psi prate ljudske gestove, poput pokazivanja prstom, u čemu su uspešniji čak i od naših najbližih srodnika šimpanza.

Psi takođe deluju izuzetno vešti u tome da adekvatno reaguju na ljudske emocije.

Ali ovaj uticaj nije jednostran. Ljudi izgleda intuitivno razumeju prirodu psećih vokalizacija.

„Verujemo da značenje zvukova koje proizvode psi shvatamo prirodnije nego što se pretpostavlja. Ljudi takođe pokazuju instinktivnu sposobnost da tumače ton i nameru psećeg laveža, skičanja i režanja. Osim toga, psi deluju posebno talentovano da odgovaraju na ljudska emotivna stanja - često znaju kada smo tužni, pod stresom ili radosni, i reaguju na način koji deluje gotovo empatično“, kaže profesor Mils za Science Alert.

Iako su kroz istoriju mnoge životinje delile prostor sa ljudima, psi su jedinstveni po tome koliko su se duboko uklopili u društveni život ljudi.

„I baš kroz taj zajednički evolutivni put, formirane su i genetske i bihevioralne sličnosti koje tek počinjemo da razumemo. Danas naš odnos znači da smo zajedno sa psima u užurbanoj gradskoj vrevi. Zato ne čudi što postoji izuzetno visoka prevalencija problema kod pasa koji su povezani sa stresom.“

To je navelo istraživače da se zapitaju u kojoj meri i mi možda delimo probleme iz oblasti mentalnog zdravlja. Nedavno je bilo nekoliko tvrdnji o mogućem postojanju sindroma kod pasa koji bi mogao da liči na autizam. U martu 2025. identifikovan je sličan genetski marker, povezan sa nekim društvenim problemima koji prate društvene probleme povezane sa autizmom.

„Naša studija je podigla ovu genetsku potragu na novi nivo. Moj tim i ja analizirali smo genetski kod i ponašanje 1.300 pasa rase zlatni retriver u potrazi za genima koji su povezani sa njihovim karakteristikama ponašanja. Zatim su identifikovani ekvivalentni geni kod ljudi, nasleđeni od istog evolutivnog pretka. Takođe su utvrđene i veze tih gena sa spektrom procesa povezanim sa ljudskom inteligencijom, mentalnim zdravljem i emotivnim funkcijama.“

Profesorova specijalnost je proučavanje i upravljanje emocijama kućnih ljubimaca na univerzitetskom nivоu, u okviru njegovog rada na Univerzitetu Linkoln, pa je zato sarađivao sa timom kako bi istražili psihobiološku osnovu ovih karakteristika.

„Identifikovali smo 12 gena kod kojih je delovalo da postoji veza između ljudi i pasa, zasnovana na sličnom psihološkom funkcionisanju. Neki od tih gena bili su vrlo usklađeni u vrsti emocionalnih reakcija koje izazivaju, na primer, reakcije povezane sa nesocijalnom anksioznošću. U drugim slučajevima, veza je bila manje očigledna.“

Međutim, postavili su hipoteze koje bi mogle da objasne te povezanosti.

„Kada smo to uradili, pronašli smo logične razloge koji podržavaju sličnosti u genetskim vezama koje smo uočili kod ljudi i zlatnih retrivera. Na primer, pseći gen ADD2 bio je povezan sa strahom od nepoznatih osoba, dok je kod ljudi isti gen povezan sa depresijom. Jedna od ključnih karakteristika depresije kod ljudi su povlačenje iz društva i socijalna izolacija, pa pretpostavljamo da možda postoji zajednička genetska osnova, koja se kod pasa (koji su generalno hipersocijalni) ispoljava kao anksioznost prema nepoznatima.“

Neke druge uočene veze odnosile su se na stanja kod ljudi koja uključuju složene kognitivne procese, kao što je samorefleksija, za koju se smatra da je psi nemaju.

„Ipak, kada smo dublje istražili spektar ljudskih povezanosti, uspeli smo da uočimo moguće razloge čak i za ovakve genetske veze. Na primer, mogućnost dresure i lakoća učenja kod zlatnih retrivera bila je povezana sa genima koji su kod ljudi osim za inteligenciju vezani i za osetljivost na pravljenje grešaka, kao i za emocionalnu reakciju na osećaj da nisu u pravu.“

Koliko se zna, psi ne mogu da sagledavaju sebe i svoje okolnosti na apstraktan način kao ljudi, ali svakako se razlikuju u osetljivosti na neprijatna iskustva. To bi moglo da predstavlja osnovu zajedničkog genetskog korena ove dve vrste.

Rezultati studije daju odličnu osnovu za buduća istraživanja u oblasti komparativne i evolutivne psihijatrije.

Kako je rekla Eleanor Rafan, veterinarka i vanredna profesorka fiziologije, koja je predvodila deo istraživanja vezan za Unverzitet Kembridž: „Otkrića su zaista upečatljiva, predstavljaju snažan dokaz da ljudi i zlatni retriveri dele zajednički genetski koren ponašanja. Geni koje smo identifikovali često utiču na emocionalna stanja i ponašanje kod obe vrste.“

Naravno, postoje razlike u načinu na koji ljudi i psi doživljavaju emocije. Veliki deo ljudskih emocija povezan je sa složenim misaonim procesima. Ipak, to ne umanjuje značaj srodnih stanja koja mogu da ukazuju na mentalno zdravlje ili emocionalnu patnju.

Prvi autor istraživanja Enoh Aleks sažeo je suštinu ovako: „Ovi rezultati pokazuju da genetika upravlja ponašanjem i da su neki psi biološki skloniji tome da svet doživljavaju stresno. Ako se uz to nadovežu i životna iskustva koja dodatno pojačaju taj stres, oni mogu da se ponašaju na način koji mi tumačimo kao loše ponašanje, iako je zapravo reč o emocionalnoj uznemirenosti i patnji.“

Na kraju, ovo novo istraživanje ukazuje na potencijalno važnu, novu ulogu pasa u našem zajedničkom društvu: kao prirodnih modela za proučavanje problema mentalnog zdravlja.