Počeo je novi El Ninjo i stručnjaci s razlogom strahuju: Čekaju nas uslovi koji su nam bili nezamislivi

Pre nekoliko dana, 8. juna, američka NOAA (Nacionalna administracija za okeane i atmosferu) objavila je da je počeo novi El Ninjo. Očekuje se da će ovaj fenomen dostići svoj vrhunac tokom zime 2023/24, što za posledicu može imati globalno rekordno toplu 2024. godinu, prenosi Klima 101.Slabljenje monsuna, kiše na jugozapadu SAD, suše u Aziji i Australiji: mediji širom sveta već danima najavljuju potencijalne katastrofalne posledice ovog poznatog planetarnog fenomena. Da li ima razloga za paniku?Sa svog dalekog izvorišta u tropskim vodama Pacifika, El Ninjo je periodična pojava koja ima moć da izazove katastrofalne posledice i ekstremne vremenske događaje, sa štetom koja se ponekad meri i u stotinama milijardi dolara. Na još širem planu, El Ninjo svakih nekoliko godina zagreva čitavu planetu, pospešujući antropogene klimatske promene.Ali u ovom trenutku, sve to zavisi od toga kako će se u narednim mesecima kretati temperatura vode u Pacifiku. Mada je još uvek rano da se predvidi tačna priroda ovogodišnjeg El Ninja, a kamoli njegove posledice naredne godine, određene odgovore može da nam ponudi statistika. Evo šta trenutno kažu modeli NOAA koji se bave prognoziranjem El Ninja:84% da ovogodišnji El Ninjo bude makar umeren56% da ovogodišnji El Ninjo bude makar jak25% da ovogodišnji El Ninjo bude veoma jakDa bismo razumeli šta tačno znače ove prognoze, treba da napravimo jedan korak unazad.

Jačina El Ninja meri se promenama u temperaturi vode tropskog Pacifika

El Ninjo je naziv za topli period u jednom velikom, cikličnom procesu koji se već hiljadama godina ponavlja u tropskim vodama Pacifika, a koji se zove El Ninjo – južna oscilacija (ENSO).Naime, na svake dve do sedam godina, vode ovog dela Tihog okeana prolaze kroz jedan ceo ciklus postepenog zagrevanja i hlađenja. El Ninjo i njegov pandan La Ninja predstavljaju toplu, odnosno hladnu krajnost ovog ciklusa.Pošto su u pitanju procesi dugog trajanja i velike skale, oni se ne mere dnevnim, pa ni nedeljnim ili mesečnim promenama, već tromesečno: u toku ovih oscilacija, prosečne tromesečne temperature vode odstupaju oko 0,5 do 2°C Celzijusa od dugoročnog, tridesetogodišnjeg proseka, u zavisnosti od snage El Ninja i La Ninje (kao što se može videti na slici dole, El Ninjo 2015/16. bio je nesvakidašnje jak, tj. topao).Mada je ENSO jedan temeljno istražen fenomen, dovoljno konzistentan i grubo rečeno trom da se na osnovu njega mogu praviti sezonske prognoze vremena u raznim krajevima sveta, on je još uvek jednim delom nepoznat. Primera radi, iako ove promene u temperaturi vode prate i velike promene u atmosferi, za sada nije jasno koji je proces tu uzrok, a koji posledica – da li atmosfera najpre uzrokuje promene u vodi, ili obrnuto?

Najtoplijoj ikada izmerenoj godini (2016) pomogao je najjači do sada izmereni El Ninjo

El Ninjo, koji najčešće traje nekoliko meseci i svoj vrhunac doživljava negde oko Nove godine, ima dalekosežne posledice. Novonastali topli vazduh se kreće i ulazi u različite globalne atmosferske cirkulacije, i primera radi, kretanjem ka istoku donosi vlažnije vreme i padavine u inače sušne krajeve jugozapadnog SAD.Ali nisu u pitanju (samo) dobrodošle promene u vremenu. Atmosferske promene dovode do pojave različitih ekstremnih događaja, čija se šteta prilikom nekih ranijih pojava El Ninja merila u stotinama milijardi dolara.Međutim, El Ninjo je možda i najpoznatiji po tome što je u pitanju fenomen toliko džinovskih proporcija da utiče na klimu celokupne planete – i ostavlja vidan trag na izmerene prosečne globalne temperature tokom svojih aktivnih godina.Najjači izmereni El Ninjo do sada, koji se dogodio 2015/16. godine kada je porast temperature vode dostigao 2,6°C, pomogao je da 2016. bude najtoplija do danas izmerena godina.Od 1950. godine, El Ninjo je samo tri puta prevazišao granicu od 2 stepena Celzijusa (veoma jak): 2015/16, zatim 1997/98. i 1982/83. godine. Pored toga, još samo pet puta je prešao granicu od 1,5 °C (jak El Ninjo), od ukupno dvadesetak ovakvih fenomena zabeleženih od 1950. do danas.Ove godine, prognoze kažu da je 56% šanse da pređe prag od 1,5 °C, tj. da bude jak El Ninjo, i to bi bio prvi put od 2016. godine. Ukoliko se to dogodi, sasvim je moguće da će 2024. na globalnom nivou biti najtoplija do sada.Ukoliko ovogodišnji El Ninjo bude jači od 2 °C, za šta je šansa trenutno 25%, otvara se i mogućnost da ćemo doživeti scenario na koji bismo u „normalnim” okolnostima čekali još godinama: da se povećanje prosečne globalne temperature (privremeno) približi brojki od 1,5 °C u odnosu na predindustrijski period.Međutim, treba još uvek biti oprezan sa tako konkretnim predviđanjima. Još uvek ne možemo da znamo na kojoj će se brojci zaustaviti ovogodišnje zagrevanje pacifičkih voda.I mada se posledice El Ninja mogu sa relativnom sigurnošću predvideti u različitim krajevima sveta – Evropa, i Srbija sa njom, ipak su predaleko za tako nešto. To ne znači da mi nećemo osetiti posledice ovog i budućih El Ninja – već samo da su atmosferske promene toliko kompleksne, i toliko je lokalnih prilika sa kojima interaguju na svom putu do nas, da ne možemo da kažemo kako ćemo tačno osetiti El Ninjo.U međuvremenu, El Ninjo ostaje odličan pokazatelj činjenice da se klimatske promene ne odvijaju izolovano. U nekom ranijem vremenu, jaki ili veoma jaki El Ninjo doveo bi do natprosečno tople godine, ili par godina – i to bi otrpilike bilo to.Ali danas, u svetlu klimatskih promena, posledice ovih procesa se međusobno sabiraju, pa nas potencijalno čekaju uslovi koji su pre samo par decenija bili nezamislivi.Rešenje je jednostavno – kada bismo smanjili emisije i obuzdali klimatske promene, manje bismo se i plašili prirodnih, hiljadama godina starih fenomena kao što je El Ninjo.