"Ovo je prvo mesto koje je na meti provalnika kada žele da vam uđu u stan ili kuću. Obratite pažnju" - upozoravaju stručnjaci

Provale su daleko češće nego što mnogi misle – prema procenama, jedna se dogodi svakih 25,7 sekundi, što ovaj problem čini veoma realnim i aktuelnim.

Zato je važno razumeti ne samo kako provalnici razmišljaju, već i koja mesta u kući su im prve mete. Dva stručnjaka za kućnu bezbednost otkrivaju najčešće greške koje ljudi prave, šta provalnici traže i kako se možete bolje zaštititi.

Prvo mesto gde provalnik ide

Prema Međunarodnom udruženju sertifikovanih kućnih inspektora, čak 34 odsto provala se dešava direktno kroz ulazna vrata.

Razlog je zapravo veoma logičan - ulazna vrata su najbrži, najpristupačniji i često najmanje obezbeđen način za ulazak u dom, piše HuffPost.

„Pošto su ova vrata najdirektniji ulaz u kuću, ona su pristupačnija, često ih je lakše provaliti, a ponekad ih ljudi ostavljaju otključane, što omogućava nesmetan ulaz“, objašnjava Rik Šits iz "Brinks Home".

Alarmantan je podatak da čak 42 odsto ljudi ostavlja vrata i prozore otključane dok su kod kuće, a u 28 odsto slučajeva ljudi su bili kod kuće tokom provale, prenosi Net.hr.
Stručnjaci upozoravaju i na još jednu uobičajenu grešku - čuvanje rezervnih ključeva na „očiglednim“ mestima, kao što je ispod otirača. „Ima smisla, ali takođe predstavlja bezbednosni rizik“, kaže Rob Gabrijele iz "Safe Home".

Druga mesta ulaska provalnika

Ulazna vrata nisu jedini način za ulazak u kuću, niti su jedino mesto koje provalnici razmatraju. Iskusni provalnici često istražuju sve potencijalne slabosti u kući – uključujući prozore u prizemlju, zadnja vrata, pa čak i pomoćne prostorije – kako bi pronašli najbrži i najlakši način da uđu neprimećeno.

Prozori u prizemlju

Prozori u prizemlju su drugo najčešće mesto kroz koje provalnici ulaze u kuću. Lako ih je obiti i otvoriti, što provalnicima znatno olakšava ulazak.

Sobe sa vrednim predmetima

„Nakon ulaska, provalnici najčešće odlaze u spavaće sobe i radne sobe gde se nalaze vredne stvari“, kaže Šits.

Idu tamo gde pretpostavljaju da će pronaći novac, nakit ili skupe uređaje.

Sobe u prizemlju

Provalnici u proseku provode manje od 10 minuta u kući, tako da retko idu gore. Oni se fokusiraju na ono što je odmah dostupno. Ljudi često ostavljaju novčanike, tašne, elektroniku i lekove na dohvat ruke.

Stručnjaci savetuju da vredne predmete čuvate na spratu ili u sefu.

Metode za sprečavanje provala

„Provalnici znaju da ljudi kriju ključeve ispod otirača, u saksijama za cveće i sličnim mestima. Izbegavajte to“, savetuje Šits.

Umesto toga, razmislite o pametnim bravama koje omogućavaju bezbedan pristup bez ključa.

„Vredni predmeti ostavljeni blizu prozora u prizemlju su savršene mete za provalnike“, upozorava Gabrijele. Pokrijte ih, sklonite ih ili premestite na manje pristupačna mesta.
Provalnici su skloniji da ciljaju kuće za koje misle da su prazne.

„Koristite pametne uređaje da simulirate prisustvo“, savetuje Šits, dodajući da je ova strategija posebno korisna tokom dužeg odsustva, kao što je tokom odmora.

Iako većina ljudi misli da su provale češće noću, većina se dešava tokom dana – između 10 i 15 časova, kada ljudi obično rade.

Redovno kosite travnjak, orezujte žive ograde i zamolite komšije da vam pokupe poštu ako niste tu.

„Najvažnije je stvoriti utisak da je neko stalno zabrinut za bezbednost kuće“, kaže Gabrijele.

Pametni senzori na vratima, prozorima i staklu mogu vas blagovremeno upozoriti na pokušaj provale.

„Takvi sistemi omogućavaju 24-časovni nadzor, video snimanje i trenutna obaveštenja koja odvraćaju provalnike i automatski obaveštavaju vlasti u slučaju provale“, objašnjava Šits.
Gabrijele naglašava da su kamere, posebno video-interfoni, izuzetno efikasan oblik zaštite. Ovi uređaji jasno stavljaju do znanja provalnicima da je kuća pod nadzorom, zbog čega je to najbolji način da zaštitite svoj dom.

Srbije. Osim grada i olujnog vetra, u oblasti jakih pljuskova očekuje se i velika količina kiše za relativno kratko vreme (20 - 40 mm, lokalno i više).