Upozorenje svim ženama.
Nedeljama unazad slobodne dane provodim na Adi Ciganliji i sa prvi kupačima bila sam i ja. Većinu slobodnih dana provodim tamo, a kako je i meni i mom psu potrebna fizička aktivnost, odlučila sam da nam taj krug oko Ade ne bude bauk za neku brzu šetnju, a moj jaza voli i da pliva…
Prolazili smo pored te ‘naturalističke’ plaže i svaki put bih primetila koliko je prazna i da ljudi sede ili sami ili u parovima – čemu sam se posebno oduševila. Volim sve te prirodnjačke stvari i godinama sam letovala u Zaostrogu, gde znam i svaku uvalicu gde čovek ima svoju privatnost, i iskreno, to mi je nedostajalo u Beogradu, koliko god da to smešno zvuči.
Pošto nisam Keri Bredšo i nemam seksualne avanture zarad dobre priče, odlučila sam da jedan dan posvetim istraživačkom novinarstvu upravo na naturalističkoj plaži.
Dobro, moj jaza i ja.
Sa Makiške strane sam snimila gde otprilike ima najmanje ljudi i odlučila da se zaštekam tamo. Takođe je oko mene bilo dosta parova, što mi je opet bilo nekako kul i okej.
Ohrabrila sam se, smestila blizu vode i, naravno, namazala uljem.
Prvi sat je prošao u najboljem redu. Okupala sam se, čitala knjigu i razgovarala sa dve starije žene o psu, i uopšte o tome koliko one dugo dolaze na Adu i da li su oduvek volele da budu nudisti. Jedna od njih mi je rekla nešto što često čujem i od svoje majke: „Vi mladi kao da ste postali više konzervativni od nas. Ja kad sam bila mlada ili sam nosila jednodelni kupaći ili samo donji deo. Jedino kada sam se takmičila u Dalmaciji za mis plaže, ili tako nešto, sam nosila oba dela bikinija”.
Njih dve su drugarice više od trideset godina, a na Adu dolaze dugo, ne znaju ni same više. Ipak, kako kažu, „ako možeš da ignorišeš muškarce kako se dodiruju za faluse, ovo je super mesto, niko ti ne dosađuje sad nešto”. I kliknulo mi je, morala sam da se osvrnem oko sebe.
Prvo, uvek postoje ti likovi koji stoje u plićaku. Deluju kao da s ponosom, onako raširenih nogu malo više od širine ramena, sa rukama na kukovima stoje i gledaju u daljinu, ili su pak, okrenuti ka plaži i rade istu stvar. Dovikuju se međusobno i uglavnom se dosta ljudi na toj plaži i poznaje, zaključujem.
Drugo što mi je zapala za oko bila grupa mladih momaka, koji čitaju knjige, mažu se međusobno kremama, igraju karte i sve u svemu, provode se odlično.
Treće, četvrto, peto – muškarci koji dodiruju svoje faluse. Kako sam se sad već nalazila u ženskoj ekipi, morale smo i da prokomentarišemo.
„Nemoj se čuditi ako ti priđe u jednom trenutku, on prilazi svima” i pokazala mi je na onako debeljuškastog muškarca u nekim četrdesetim godinama koji jednostavno nije sklanjao ruke sa svog međunožja. Primetno onako. I naravno da je posle došao da me pita kao za psa. Nakon mog: „gospodine, da sam htela da pričam sa muškarcima danas, povela bih svog muža (kog nemam)”, dobila sam da sam nekulturna. Ko mi kaže, ali bukvalno.
Drugi lik je stajao u plićaku, bez problema upravljao svojim menjačem i posmatrao grupu mladića – mi mu nismo bile interesna sfera.
I naravno, bio je tu i jedan voajer. On je došao i seo na plažu bez majice i u izuzetno kratkom šorcu. Odlučio je da ne bude nudista na ovoj plaži i jednostavno posmatra sve koji se na istoj nalaže. Sa rukama u, rekla bih gaćama, ali vidno ih nije nosio, tako da – sa rukama u šorcu.
„Nudistička plaža na Adi Ciganliji nije ni blizu onima na moru, definitivno”, rekla sam svojim novim drugaricama i počela da se pakujem. One su me savetovale tada da dolazim pre podne i to radnim danima po mogućnosti, kažu tada je najlepše i „nema životinja” oko nas, misleći na muškarce.
I sada će neko reći: pa šta si išla tamo da se kupaš i sunčaš golišava, šta si očekivala?
Odmah da to rešimo, kako nisam videla nijednu ženu da se dodiruje bilo gde i strelja pogledom nekog muškarca – a mogu vam reći da je zaista bilo dosta žena tamo – mislim da nije problem u tome ko je golišav, a ko ne, nego ko svoje nagone može i hoće da suzdrži, a ko ne. Ili koga nije blam da se zadovoljava, pipka, češka na javnoj plaži, a koga jeste.
I svoju tezu da bi se skoro ista stvar desila, i dešavalo mi se, i na plaži gde su ljudi obučeni, sam i dokazala samo nedelju dana kasnije. Otišla sam na kupanje, i to sa svojim dečkom. I jazom naravno. Plivali smo, zezali se i bacali lopticu. Ponašali smo se kao deca na plaži. Odlučila sam da se sunčam malo i namazala se uljem. Posle desetak minuta videla sam muškarca koji stoji kod drveta, sa rukama u gaćama i gleda direktno u mene.
Neke stvari se prosto ne menjaju, bilo da nosiš kupaći ili ne.
Tako da, žene, nudističku plažu na Adi možda bolje da preskočite, prizori nisu lepi i, naravno, nije kao da je bilo kod od tih likova izgledao kao Bred Pit (mada ni tad to ne bi bilo okej). A, na ovim običnim plažama, samo se opustite i uživajte, jer muškaraca iza drveća je očigledno bilo uvek i biće ih. Za vjek i vjekova.
Ili dok komunalna policija, pardon, milicija, ne bude radila svoj posao i umesto da drndaju sve ljude sa psima na Adi za promenu vode računa o voajerima i javnim samozadovoljačima.
***
Bonus video: Istinita priča o duhu sa Ade Ciganlije
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare