Nauka je potvrdila: Ljudi rođeni u ovom mesecu žive znatno duže

Ovo nije izolovana tvrdnja jer je sličan obrazac primećen je i u drugim velikim populacionim studijama.

Šta je pokazalo istraživanje Univerziteta u Čikagu?

Najdetaljnija analiza potiče iz studije „Month of birth and exceptional longevity: A within-family analysis“, koju su sproveli demografi Leonid A. Gavrilov i Natalia S. Gavrilova sa University of Chicago.

U istraživanje je uključeno 1574 verifikovanih stogodišnjaka rođenih između 1880. i 1895. godine. Cilj je bio da se eliminišu uticaji genetike i porodičnog okruženja. Upravo zato su stogodišnjaci upoređivani sa najbližim krvnim srodnicima koji nisu doživeli duboku starost.

Rezultat je pokazao da rođeni u oktobru imaju najveću verovatnoću da postanu stogodišnjaci, a za njima slede rođeni u septembru i novembru. Najniža verovatnoća zabeležena je kod onih rođenih u martu, maju i junu. Razlike su u nekim slučajevima išle i do 40 odsto manje šanse za dug život kod osoba rođenih u proleće.

Zašto bi mesec rođenja uopšte imao veze sa dugovečnošću?

Naučnici nude nekoliko objašnjenja i nijedno nema veze sa horoskopom, već sa biologijom i uslovima u ranom detinjstvu.

1. Sezonske infekcije

Bebe rođene na početku jeseni ulaze u period kada počinje sezona respiratornih virusa.

Roditelji su, prirodno, tada oprezniji, što smanjuje izloženost novorođenčadi rizičnim infekcijama. Rana izloženost ozbiljnim bolestima u detinjstvu povezana je sa kraćim životnim vekom.

2. Vitamin D i hormonske promene tokom trudnoće

Trudnoća koja se odvija preko leta obezbeđuje majci više sunčeve svetlosti i vitamina D, što povoljno utiče na razvoj fetusa.

Ovo može doprineti jačem imunitetu i manjoj sklonosti ka hroničnim bolestima kasnije u životu.

3. „Fetalno programiranje“

To je koncept prema kojem uslovi u majčinoj materici i tokom prvih meseci života dugoročno utiču na zdravlje.

Istraživanje navodi da sezonski faktori poput kvaliteta ishrane, temperature, infekcija i sunčeve svetlosti mogu ostaviti „trag“ koji utiče na dugovečnost.

Druga istraživanja potvrđuju isti trend

Ovaj fenomen nije karakterističan samo za jednu populaciju.

Velika analiza istorijskih podataka (1700–1899) pokazala je da su ljudi rođeni u jesen u proseku živeli duže od onih rođenih u proleće. Autori napominju da obrazac može da varira zavisno od regiona, ali da je na severnoj hemisferi izrazito stabilan kroz vekove.

Da li ovo znači da je sudbina određena mesecom rođenja?

Ne. Naučnici naglašavaju da je mesec rođenja samo jedan mali faktor u kompleksnoj jednačini dugovečnosti. Genetika, stil života, ishrana, nega, zdravstvo i socijalni faktori imaju mnogo veći uticaj. Ipak, zanimljivo je da sezonske razlike u ranom životu mogu imati dugoročne posledice koje traju ceo vek.