Naučnici otkrili ko najčešće umire u miru i bez bola: Rezultat je mnoge iznenadio - ljudi koji su sami i nemaju decu

Osobe koje su same i žele da takve ostanu često slušaju zastrašujuće priče o tome šta ih čeka u starosti. Govori im se da će ostariti sami, da će umreti sami i slično. Isto važi i za ljude koji nemaju decu. Međutim, da li je kraj života zaista lošiji za one koji se nikada nisu venčali ili nemaju potomstvo nego za one koji su u braku, ponovo su se venčali, razveli se ili ostali udovci, odnosno za one koji imaju odraslu decu? Sada postoji odgovor na to pitanje, a on je potpuno drugačiji od onoga što su predviđala ta mračna upozorenja.

Socijalni naučnici sa Univerziteta u Bostonu, Kafajat Mahmoud i Debora Kar, analizirali su podatke prikupljene tokom 12 godina, od 2011. do 2022. godine, na nacionalno reprezentativnom uzorku korisnika američkog programa Medicare koji su imali 65 ili više godina u trenutku smrti. Ukupno je analizirano 39.012 preminulih osoba. Za svaku od njih postojala je osoba koja je dobro poznavala njihove poslednje dane i koja je nakon smrti izvestila o njihovom iskustvu na kraju života.

U radu objavljenom 2025. godine u časopisu Journals of Gerontology pod naslovom „Social relationships and end-of-life quality among older adults in the United States“, Mahmoud i Kar zaključili su da su osobe koje se nikada nisu venčale „uglavnom prolazile jednako dobro kao i bračni partneri, a ponekad čak i bolje“. Takođe su utvrdili da ljudi bez dece nisu imali ništa lošiji kvalitet života tokom poslednjeg meseca života u poređenju sa roditeljima.

Šta zapravo znači „dobra smrt“

Naučnici već duže vreme proučavaju šta podrazumeva takozvana „dobra smrt“. Institut za medicinu opisuje je kao stanje „bez nepotrebne patnje i bola za pacijenta, porodicu i negovatelje, u skladu sa željama pacijenta i porodice, kao i sa medicinskim, kulturnim i etičkim standardima“.

U istraživanju Mahmoud i Kar osobe koje su davale informacije o preminulima odgovarale su na pitanja o kvalitetu zdravstvene nege koju je osoba primila, o tome da li je osećala anksioznost ili tugu, koliko je imala bolova i da li je imala problema sa disanjem. Takođe su govorili o tome da li je briga bila usmerena na pacijenta, odnosno da li je dobio negu kakvu je želeo i da li je zdravstveni sistem bio dobro organizovan. Pored toga procenjivano je i da li je osoba bila tretirana dostojanstveno i sa poštovanjem.

Osoba koja je izveštavala o poslednjem mesecu života preminulog najčešće je bila član porodice, supružnik, odraslo dete ili drugi rođak. To je bio slučaj kod 96 odsto oženjenih i ponovo oženjenih osoba, kod 89 odsto razvedenih i udovaca, i kod 77 odsto onih koji se nikada nisu venčali. U preostalim slučajevima informacije su davali profesionalni negovatelji: četiri odsto kod oženjenih, 11 odsto kod razvedenih i udovaca, i čak 23 odsto kod osoba koje nikada nisu bile u braku.

Rezultati su pokazali da su ljudi koji se nikada nisu venčali imali posebno dobar kraj života kada su u pitanju emocije, odsustvo bola i kvalitet lične nege.

Dobra smrt: emocije

Tokom poslednjeg meseca života ljudi koji se nikada nisu venčali imali su najmanje problema sa tugom i anksioznošću. Čak 62 odsto njih nije imalo nikakve takve poteškoće. U ostalim bračnim kategorijama taj procenat se kretao između 41 i 44 odsto.

Među onima koji su ipak osećali tugu ili anksioznost, dugogodišnje samce su najređe pogađali problemi koji nisu bili adekvatno tretirani. Samo 13 odsto njih imalo je emocionalne poteškoće koje nisu bile pod kontrolom. Kod ostalih grupa taj procenat je bio između 25 i 38 odsto.

Drugim rečima, ljudi koji se nikada nisu venčali najčešće su umirali u miru.

Dobra smrt: bol

Osobe koje nikada nisu bile u braku takođe su najčešće bile bez bolova tokom poslednjeg meseca života. Čak 47 odsto njih nije osećalo bol. Iako je to bio najveći procenat među svim grupama, statistički značajna razlika postojala je samo u odnosu na razvedene osobe, kod kojih je 37 odsto prijavilo da nisu imali bolove.

Među onima koji su ipak osećali bol, samci su opet imali najmanju verovatnoću da bol ostane neadekvatno lečen. Samo 11 odsto njih imalo je bol koji nije bio pravilno kontrolisan, dok je taj procenat iznosio 16 odsto kod oženjenih i čak 22 odsto kod razvedenih.

Dobra smrt: lična nega

Kvalitet lične nege procenjivan je na osnovu toga da li su osnovne potrebe umiruće osobe, poput kupanja, oblačenja ili promene posteljine, bile adekvatno zadovoljene. Generalno, većina ljudi je dobijala dobru negu, ali su rezultati bili posebno dobri kod osoba koje se nikada nisu venčale.

Čak 86 odsto njih dobilo je kvalitetnu ličnu negu. To je više nego kod oženjenih osoba, gde je taj procenat iznosio 82 odsto, kod ponovo oženjenih 80 odsto, kod razvedenih 75 odsto i kod udovaca 82 odsto.

Ljudi sa decom nemaju nužno bolji kraj života

Profesori Mahmoud i Carr bili su pomalo iznenađeni činjenicom da roditelji nisu imali ništa veće šanse za dobar kraj života u odnosu na ljude koji nemaju decu. Njihovo istraživanje nije detaljno analiziralo razloge za takav rezultat.

Pretpostavili su da odrasla deca na kraju života mogu biti „izvor i podrške i konflikta“. Moglo bi se dodati i da samo postojanje dece nije garancija da će ona zaista biti prisutna i pomoći kada je to najpotrebnije.

Zašto ljudi koji se nikada nisu venčali češće imaju miran kraj života

Ljudi koji ostaju sami tokom života često razvijaju i održavaju snažne mreže prijateljstva i drugih bliskih odnosa. U knjizi Single at Heart opisuje se da samci često imaju „one prave ljude“, a ne samo „onu jednu pravu osobu“. Upravo ti ljudi mogu biti uz njih kada im je podrška najpotrebnija.

Mahmoud i Kar ukazuju i na veliku samostalnost ljudi koji su celog života sami. Mnogi od njih, svesni da u starosti neće zavisiti od partnera, ranije planiraju kako će organizovati život i brigu o sebi.

Takođe, osobe koje nikada nisu bile u braku češće imaju profesionalnog negovatelja kao osobu koja zastupa njihove interese. Istraživači smatraju da obučeni negovatelji, zahvaljujući iskustvu i znanju, često mogu efikasnije da obezbede kvalitetnu negu na kraju života.

Jedna od osoba koja je podelila svoju životnu priču za knjigu Single at Heart bila je Kerol, žena koja je u potpunosti i sa radošću prihvatila svoj samostalni život i iskoristila slobodu da prati svoje snove. Nije imala decu, a iako se u mladosti udala i razvela, ostatak života provela je sama.

Kerol je preživela nekoliko povrataka raka, sve dok lekari nisu mogli više ništa da učine. U jednoj od poslednjih poruka koje je poslala dok je umirala napisala je da su je pitali da li želi razgovor sa psihologom.

Rekla je da ne misli da joj je potreban, ali je ipak pristala. Nakon razgovora psiholog se složio sa njom.

„Rekla je da sam potpuno ostvarena osoba“, napisala je Kerol. „Bila sam oduševljena. To je bio moj životni cilj i ostvarila sam ga.“

Istraživanje Mahmoud i Kar pokazuje da iskustvo kakvo je imala Kerol, osećaj da je život bio ispunjen i da kraj dolazi u miru, možda nije tako retko među ljudima koji su sami ili nemaju decu.