Idealno bi bilo da zamenite korišćene peškire na svaka tri dana. To ne znači da ih odmah morate prati – mogu sačekati dan za veš, ali pod uslovom da prethodno preduzmete par jednostavnih koraka.
U razgovoru sa stručnjacima za održavanje tekstila „NewYorkTimes“ objavio je spisak korisnih saveta – kako da vaši peškiri ostanu čisti, mirisni i dugotrajni.
Mrtve ćelije kože, znoj i bakterije brzo se nakupljaju, pa je pravilo „na svaka tri dana“ dobar reper za sve vrste peškira. Naravno, možete ih menjati i češće. Ako se tuširate više puta dnevno, logično je da i peškire menjate češće.
Pre nego što stavite peškir u korpu za prljav veš, obavezno ga ostavite da se potpuno osuši – prebacite ga preko kade ili tuš kabine. Tako ćete sprečiti razvoj neprijatnih mirisa i bakterija dok čeka pranje.
Za fleke od šminke, hrane ili ulja, preporučuju se specijalizovani odstranjivači felka. Najbolje deluju ako se ostave da deluju neko vreme pre pranja.
Peškiri često dolaze u kontakt s kozmetikom, a neki proizvodi poput benzoil peroksida ili AHA kiselina mogu trajno da izbele tkaninu. Zato pažljivo pročitajte etikete pre nego što lice brišete omiljenim peškirom. Ako ne želite da oštetite kvalitetne peškire, nabavite posebne, tamne peškire ili krpice samo za šminkanje i negu lica. Jedna praktična ideja: koristite crne krpice za šminku, čak i ako su vam svi drugi peškiri beli.
Hlorni izbeljivač ne treba da se koriste – ni za bele peškire. Pamuk u prirodi nije beo, pa se i beli peškiri farbaju – hlor može ostaviti žute fleke. B
Proizvođači često tretiraju peškire raznim hemikalijama da bi izgledali mekše, živopisnije i otpornije na gužvanje. Zato ih operite barem jednom pre prve upotrebe, a idealno dva puta kako biste uklonili višak dlačica i eventualne ostatke preparata. Posle pet pranja, većina tih tretmana se potpuno ispere.
Većina etiketa savetuje pranje na hladnoj vodi i blagom ciklusu. To potvrđuju i stručnjaci i dugogodišnja testiranja – na taj način peškiri duže zadržavaju boju i mekoću. Ipak, kada je neko u kući bolestan, možete ih povremeno oprati i na visokoj temperaturi.
Preporučuje se pranje u toploj vodi, kratkim ciklusom i s minimalno deterdženta – dve kašike po punoj mašini je sasvim dovoljno. Više od toga može ostaviti tragove i učiniti peškire manje upijajućim. Perite peškire odvojeno od ostalog veša – izbegavajte garderobu sa rajsferšlusima, čičkom ili kukicama koje mogu oštetiti tkaninu.
Ako ste prethodno tretirali fleke, obavezno proverite peškire pre ubacivanja u sušilicu. Ako fleka nije nestala, ponovite tretman i pranje, jer toplota iz sušilice „zaključa“ fleke i tada ih je gotovo nemoguće ukloniti.
Svi stručnjaci koje sam konsultovala su saglasni – omekšivači i maramice za sušenje su loši za peškire. Oni ostavljaju sloj na tkanini koji s vremenom smanjuje sposobnost upijanja. Ako ne možete bez tog mekog osećaja, koristite ih povremeno i perite peškire češće bez njih. Bolja opcija su vunene kuglice za sušenje, koje ne štete upijanju.
Pre nego što peškire ubacite u mašinu za sušenje, protresite ih – tako će se manje gužvati i bolje osušiti. Sušite ih na niskoj temperaturi i izvadite čim budu suvi. Ako neki delovi ostanu vlažni, vratite ih još nekoliko minuta ili ih raširite da se prirodno osuše.
Ako perete peškire nakon bolesti ili povrede i želite dodatnu dezinfekciju, povremeno ih možete sušiti na visokoj temperaturi – sušilica bolje uništava bakterije i viruse nego samo topla voda.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare