Koja je normalna sobna temperatura tokom grejne sezone u zemljama Evrope: Hvala bogu, ne živimo u Engleskoj

Svetski stručnjaci kažu da je idealna temperatura za dnevnu sobu od 20 do 23 stepena Celzijusa, u kuhinji treba da bude nešto manje - oko 19, u spavaćoj sobi od 17 do 20, a u kupatilu od 16 do 19 stepeni.A Beogradske elektrane dužne su da u stambenim prostorijama postižu i održavaju sledeće temperature: u dnevnim boravcima, spavaćim sobama, predsobljima, degažmanima i kuhinjama 20 stepeni Celzijusa; u toaletima (poseban) 15 stepeni; kupatilima (posebna i sa toaletom) 22 stepena; garažama 5 stepeni; ateljeima 20 stepeni Celzijusa; dok se stepeništa i hodnici van stanova ne greju. Dozvoljeno odstupanje temperature u odnosu na propisane je jedan (+ /-) stepen.Ali u različitim zemljama prosečna temperatura u stanovima tokom zime je potpuno drugačija.Velika Britanija - 15 stepeniTuristi vole da pričaju priče o ledenim engleskim kućama i dve slavine sa toplom i hladnom vodom, zagrejanim kamenim pločama pod posteljinom koje kreju krevete i mnogim drugim specifičnim stvarima. Većina njih je istinita jer se Britanci ne plaše hladnoće i vole da uštede novac. Kuće se greju na gas, a prosečna temperatura u dnevnim sobama im je 15 stepeni Celzijusa. U kupatilima je ledeno - samo 10 stepeni.Francuska - 16,6 stepeniNi Francuzi nisu ludi za toplotom, a većina kuća ima centralno grejanje. Kada napolju zahladni, menadžeri zgrada uključuju grejanje za one koji žive u stanovima i računi su im dosta visoki.Japan - 10 stepeniUprkos hladnim zimama sa temperaturama koje idu ispod nule, Japan nema centralno grejanje. Zato kad stigne zima, Japanci uključuju radijatore, uljane radijatore, električnu ćebad i "kotatsu" - japanski sto koji se greje.Španija - 17,7 stepeniU Španiji imaju centralno grejanje, ali ne svuda. Oni koji žive u zgradama u toploti uživaju samo od sedam uveče do deset uveče (kad se svi vrate s posla). U međuvremenu, koriste radijatore na struju i grejne ploče.Rumunija - 20 stepeniRumuni imaju centralno grejanje koje radi na gas. Zbog opasnih curenja gasa 90-ih godina, u većini domova ljudi preferiraju da imaju sopstvene bojlere u podrumima.Holandija - 16 stepeniU Holandiji svaki stambeni blok ima svoj sistem za grejanje koji radi na gas. Svako uključuje radijatore kad mu odgovara, ali troškovi grejanja su dosta veliki. Prosečan mesečni račun dostiže i 200 evra, a svako tuširanje košta oko 50 centi. Zato Holanđani preferiraju hladnije stanove i obično greju samo dnevni boravak i kuhinju.SAD - 20 stepeniU hladnim američkim državama uglavnom se greju na gas. Grejanje se uključuje kad većina stanara to želi i traži od vlasnika nekretnine.Češka - 18 stepeniU Češkoj imaju centralno grejanja, ali ljudi koji tamo žive kažu da im je u kućama hladno. Zato najčešće imaju dodatne varijante za dogrevanje.Nemačka - 17,2 stepenaU Nemačkoj je slično kao u Holandiji. Sistem za grejanje se uglavnom nalazi u podrumu zgrade, a Nemci vode računa kad i koliko će grejati jer ne žele da troše previše novca na to tokom zime.Rusija - 25 stepeniMožda zvuči paradoksalno, ali stanovnici jedne od najhladnijih zemalja na svetu obožavaju toplotu. Kad napolju stegne mraz, u ruskim stanovima je leto i možeš da šetaš u šortsu i majici kratkih rukava.Mađarska - 19 stepeniMađari se greju na gas. Prosečni mesečni račun za dvosoban stan je oko 60 evra. U starijim kućama i dalje imaju peći na drva.Danska - 18 stepeniDanci imaju centralno grejanje, ali je izuzetno skupo i može dostići i 4.000 evra godišnje. Zato u domovima uglavnom imaju kamine i koriste drvo za grejnu sezonu.Italija - 17,2 stepenaGrejanje u Italiji je slično kao u Španiji - zime su tople, ali je u stanovima jako hladno jer je grejanje skupo. Italijani spavaju u toplim pidžamama i uključuju radijatore na kratko dok su kod kuće.