Kako na planetu utiču klimatske promene: Okeani rekordno topli, posledice strašne, kažu naučnici

Rekordno visoka temperatura izmerena je u okeanima, koji upijaju toplotu koju izazivaju klimatske promene, što ima strašne posledice po dobrobit planete.Globalni prosek temperature površine okeana ove nedelje je premašio rekord iz 2016. godine, saopštila je EU služba za klimatske promene Kopernikus.Izmerena temperatura iznosila je 20,96 stepeni Celzijusa, što je daleko iznad proseka za ovo doba godine.Okeani su vitalni u regulisanju klime – upijaju toplotu, proizvode polovinu kiseonika na Zemlji i utiču na vremenske prilike. Ugljen-dioksid je gas koji zagreva planetu. piše BBC na srpskom, prenosi Danas.Toplije vode imaju manju sposobnost da apsorbuju ugljen-dioksid, što znači da će više tog gasa ostati u atmosferi. Time bi se moglo ubrzati otapanje glečera koji se ulivaju u okean, što bi doprinelo bržem rastu nivoa mora. Vrući okeani i toplotni talasi smetaju morskim ribama, kao što su kitovi, koji kreću u potragu za hladnijim vodama. Time se remeti lanac ishrane, pa stručnjaci upozoravaju da bi riblji fond mogao biti pogođen.

Pojedini grabljivci, kao što su ajkule, mogu da postanu pojačano agresivne zbog visokih temperatura.„Voda je topla kao kupka“, kaže doktorka Ketrin Lesneski iz Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, koja prati morske toplotne talase u Meksičkom zalivu.„U toku je masovno izbeljivanje korala na plitkim grebenima oko Floride, a mnogi korali su već uginuli“, dodaje.„Okeani su pod većim stresom nego što smo to činili u bilo kom trenutku u istoriji“, kaže doktor Met Frost iz Laboratorije za morsku biologiju u Plimutu u Velikoj Britaniji.On dodaje da su zagađenje i prekomerni ribolov takođe deo problema. Naučnici su zabrinuti i zbog doba godine kada je dosadašnji rekord oboren.Doktorka Samanta Burdžes iz EU službe za klimatske promene Kopernikus, kaže da se očekivalo da mart bude globalno najtopliji mesec u okeanima, a ne avgust.„Zbog trenutne situacije, brine me koliko će okean postati topliji do sledećeg marta“, objašnjava.

Grafik ispod pokazuje koliko su trenutne temperature okeana više od proseka za ovo doba godine, a crvena linija predstavlja 2023. godinu.„Brzina promena je otrženjujuća“, kaže profesor Majk Barouz iz Škotskog udruženja za istraživanje mora, koji prati uticaj na morske obale.Naučnici istražuju zašto su okeani tako vrući, a kažu da je jedan od razloga taj što okeani apsorbuju toplotu prouzrokovani emisijama gasova staklene bašte.„Što više sagorevamo fosilna goriva, to će okeani postajati topliji i biće im potrebno duže da se stabilizuju“, objašnjava doktorka Burdžes.Prethodni rekord, iz 2016. godine, postavljen je kada je prirodni fenomen El Ninjo bio u punom jeku.El Ninjo se dešava kada topla voda izađe na površinu, podižući globalne temperature.Još jedan El Ninjo je nedavno počeo, ali naučnici kažu da je još uvek slab, pa se dalji rast temperatura u okeanima tek očekuje u narednim mesecima.Mora su ove godine pogođena serijom toplotnih talasa, koji su zabeleženi u Velikoj Britaniji, na severu Atlantika, Mediteranu i u Meksičkom zalivu.„Pomorski toplotni talasi koje vidimo dešavaju se na neuobičajenim lokacijama, gde ih nismo očekivali“, kaže profesor Burdžes.U junu, temperature u britanskim vodama bilesu između tri i pet stepeni više od proseka, pokazuju podaci Evropske svemirske agencije.Na Floridi, temperatura površine mora je prošle nedelje dostigla 38,44 stepeni Celzijusa, što je temperatura hidromasažne kade.Normalne temperature iznose između 23 i 31 stepen Celzijusa, pokazuju podaci Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA).

Morski toplotni talasi su se udvostručili u periodu između 1982. i 2016. godine, a postali su intenzivniji i duži od osamdesetih godinna, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC).Naučnici znaju da će se povećanje temperatura nastaviti usled emisija gasova staklene bašte.Međutim, još pokušavaju da shvate zašto su temperature toliko porasle u odnosu na prethodne godine.BONUS VIDEO: