Sat otkucava, a situacija postaje sve kritičnija: Nekontrolisana klimatska kriza urniše Mediteran, dve najviše pogođene zemlje prepune naših turista

Situacija na Mediteranu iz dana u dan postaje sve kritičnija, a države koje će osetiti trajne posledice definitivno su Italija i Grčka.Kada je reč u Grčkoj, vatrogasci ove zemlje danima unazad se bore sa vatrenom stihijom koja "guta" ostvro Rodos, Eviju i Krf.

Trenutno, najkritičnija situacija je na Rodosu, gde vatra gori deveti dan zaredom i 266 vatrogasaca uz podršku tri helikoptera i dva aviona pokušavaju da je obuzdaju. Na ovom ostrvu je u sredu proglašeno vanredno stanje, a vlasti navode kako nije moguće reći kada će požar biti stavljen pod kontrolu, budući da jak vetar ometa njegovo gašenje.Ništa bolja situacija nije ni na Eviji, na kojoj je najmanje 100 vatrogasaca nastavilo je borbu protiv požara.Na Krfu su angažovana 62 vatrogasca, uz podršku dva aviona i dva helikoptera.Da stvar bude gora, U Grčkoj je najavljen novi porast temperatura, koja bi tokom ove nedelje mogla da dosegne i 45 stepeni Celzijusa u centralnim delovima zemlje.

Međutim, u severnom jonskom delu zemlje i na teritoriji Epira, očekuje se naglo pogoršanje vremena praćeno jakom olujom, nalik onom sa kojim se nekoliko dana unazad suočava region Zapadnog Balkana.

Sve više žrtava, poginuli i piloti u padu kanadera

Razorni požari odnose i sve više žrtava, a crni bilans je u sredu porastao na tri, nakon što je pronađeno telo muškarca koji se vodio kao nestao.Reč je o 41-godišnjem stočaru, a njegovo telo pronađeno je spaljeno u kolibi koja se nalazi u teško dostupnom području na ostrvu Evija.

Prethodno su grčke vazduhoplovne snage saopštile da su dva pilota, starosti 34 i 27 godina, poginula kada se njihov avion Kanader CL-215 za gašenje požara u utorak srušio na ostrvu Evija, istočno od Atine.Premijer grčke Kirijakos Micotakis potvrdio je njihovu smrt i upozorio na teške dane koji predstoje u borbi sa vatrenom stihijom.

Sever Italije razorile oluje, jug u vatrenom grotlu

Situacija je jednako kritična i u Italiji, u kojoj bi tokom narednih dana moglo da dođe do uvođenja vanrednog stanja, budući da italijanska vlada ne uspeva da se izbori sa olujama koje su pogodile Lombardiju i požarima koji besne na Siciliji.

U nepogodama je život izgubilo osam osoba, od kojih i jedna devojčica.Devojčica je poginula kada se drvo srušilo na njen šator u izviđačkom kampu u Valkamonici, u provinciji Breša, tri osobe su stradale u požarima koji još bukte oko Palerma na Siciliji, a jedna osoba poginula je u požaru u okrugu Ređo Kalabrija.Prema pisanju tamošnjih medija, 88-godišnja žena umrla je u utorak nekoliko kilometara od glavnog grada Sicilije, nakon što je požar sprečio hitne službe da dođu do nje na vreme. U poslepodnevnim satima istog dana, u kući pogođenoj požarom u mestu Cinisi, u blizini aerodroma, pronađena su tela dve osobe, starosti oko 75 i 77 godina.Inače, na Siciliji prema poslednjim informacijama trenutno bukti 55 požara. Više od 200 ljudi u Palermu zatražilo je medicinsku pomoć zbog udisanja dima. Iz ovog grada evakuisano je 120 porodica.

Kada je reč o oluji koja je zahvatila Lombardiju, jedna 58-godišnja žena umrla je nakon što ju je prignječilo drvo u Monci, a par, oboje u dobi od 19 godina, poginuo je nakon što je vozač izgubio kontrolu nad njihovim automobilom na klizavom putu u Vareseu.Oluju je "na svojoj koži" osetio i Milano, koji je u petak pogodio tornado i nevreme sa jakom kišom i udarima vetra koji se kretao više od 100 kilometara na sat.

Katastrofa preti i ostatku Mediterana

Kada je reč o ostatku mediterana, najveći broj žrtava zabeležen je u Alžiru, gde je stradalo 34 ljudi, od kojih i 10 vojnika koji su bili okruženi plamenom tokom evakuacije u priobalnoj provinciji Bejaja.

Vlasti Alžira saopštile su da je 80 odsto požara ugašeno od nedelje, ali se nastavljaju veliki napori za gašenje požara, u čemu učestvuje oko 8.000 ljudi, stotine vatrogasnih vozila i letelice.Požari su besneli i u susednom Tunisu, gde je 300 ljudi evakuisano iz priobalnog sela Melula.Takođe, već nekoliko dana požari besne i kod hrvatskog Dubrovnika, u kom se stihija širi iz nenaseljenih područja ka onima u kojima se nalaze kuće. Sada su angažovana tri kanadera i 130 vatrogasaca.

Balkan na udaru superćelija

Inače, Hrvatska se danima unazad suočava i sa jakim superćelijskim olujama, koje su nanele ogromnu materijalnu štetu i odnele nekoliko života.

Najteži dan bio je onaj sa samog početka "olujnih dana", 19. jula, kada su troje građana i jedan vatrogasac poginuli u nevremenu.Prema evidenciji Ministarstva zdravlja, tog dana je lakše ili teže posledice zadobilo više od 200 građana.Kada je reč o ostalim državama bivše Jugoslavije, sa katastrofom se suočava i Bosna i Hercegovina, u kojoj su prema dosadašnjim informacijama od posledica oluje stradale dve osobe - jedna žena u Brčkom, i radnik “Elektrokrajine” koji je nastradao tokom popravke kvarova na elektro vodovima na teritoriji Prnjavora.U Sloveniji je stradala jedna osoba koja je poginula na Bledu nakon pada drveta koje je srušilo žestoko nevreme, dok je nevreme u Srbiji odnelo tri života, uključujući i 12-godišnjeg dečaka koji je preminuo od posledica strujnog udara.

Naučnici: Kriv je čovek

Tim naučnika Svetske agencije za proučavanje vremena naveo je da bi intenzivan toplotni talas ovog meseca u južnoj Evropi, Severnoj Americi i Kini bio praktično nemoguć bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom.Sve su češća upozorenja da nemarno ponašanje ljudi širom sveta dovodi do klimatskih promena koje uskoro nećemo moću da zaustavimo.BONUS VIDEO Požar u Dubrovniku