Hoćemo li i dalje moći da jedemo banane?

Kako piše Euronews, banane su jedno od najpopularnijih voća, ali je njihova proizvodnja širom sveta ugrožena klimatskom krizom. Latinska Amerika i Karibi trenutno izvoze oko 80 procenata banana širom sveta, ali to bi se moglo promeniti u narednim godinama.

Istraživanje međunarodne dobrotvorne organizacije Christian Aid pokazuje da bi čak 60 odsto najpogodnijih područja za uzgoj banana moglo nestati do 2080. godine zbog porasta temperatura i ekstremnih vremenskih uslova.

„Klimatske promene utiču na proizvođače banana, koji se svakodnevno bore sa nepredvidivim vremenskim uslovima, vrelim suncem, poplavama, uraganima i povećanim brojem štetočina i bolesti“, objasnila je Ana Pijerides, zaposlena u britanskoj dobrotvornoj organizaciji Fairtrade, a prenosi N1info.si.

"Ovo se dešava brže nego što su mislili"

„Ne možemo ništa da prodamo zbog klimatskih promena“, rekla je Aurelija Pop Kso (53), koja uzgaja banane u Gvatemali. "Moja plantaža umire."

Dodala je da je u prošlosti čula predviđanja o šteti na plantažama. „Ovo se dešava brže nego što je predviđeno, a to je zato što ne brinemo o našoj domovini i našem ekosistemu.“

Klimatska kriza utiče na plantaže banana na nekoliko načina. Jedan od glavnih problema su oluje koje otkidaju lišće, uništavajući tako proces fotosinteze useva. Gljivične infekcije, koje su uzrokovane porastom temperature i mogu uništiti čitave plantaže, takođe predstavljaju sve veću pretnju.

„Bez sistemskih promena, rizikujemo da vidimo uništenje dominantne sorte banana Kavendiš zbog gljivične infekcije koja napada korenje biljaka“, upozorila je Holi Vudvord-Dejvi, koordinatorka projekta u nevladinoj organizaciji Banana Link. Dodala je da se infekcija javlja u Kolumbiji i Peruu, koje su ključne zemlje dobavljači za Evropu.

Kako zaštititi popularno voće?

Stručnjaci poput organizacije Christian Aid i aktivisti pozivaju na akciju i veruju da bi smanjenje emisije ugljenika značajno pomoglo. Organizacija je pozvala potrošače da se odluče za organske proizvode, koji osiguravaju da poljoprivrednici dobiju veću isplatu.

„Ujedinjeno Kraljevstvo ima jednu od najviših stopa potrošnje banana u Evropi, ali naše niske cene u supermarketima su samo smanjile njihovu vrednost“, kaže Pijerides. „Moramo da se pobrinemo da proizvođači banana ne plaćaju za naše jeftino voće.“

Potražnja organski uzgajanih banana pomaže u izbegavanju velike upotrebe hemijskih đubriva za uzgoj voća, koja doprinose emisiji gasova staklene bašte i štete lokalnim ekosistemima.

„Klimatska kriza zahteva preispitivanje industrijske proizvodnje hrane, koja koristi sve štetnije hemikalije“, naglasila je Vudvord-Dejvi.

Gljivične bolesti sve više oštećuju najpopularniju sortu banana

Kavendiš banane, nazvane po vojvodi Vilijamu Kavendišu od Engleske, postale su vodeća sorta banana pedesetih godina prošlog veka.

U početku su se činilo da su te banane otpornije na razne infekcije, ali su nedavne epidemije panamske bolesti, označene kao TR4, na Karibima i drugim mestima dokazale suprotno. Njihova genetska raznolikost je niska, što ih čini posebno osetljivim na ove vrste infekcija.

Pošto klimatske promene utiču na širenje panamske bolesti, mnogi stručnjaci smatraju da bi trebalo istražiti genetsku raznolikost banana sorte Kavendiš.

„Istraživanjem genetske raznolikosti i modernih alata možemo ubrzati razvoj novih sorti banana koje koriste poljoprivrednicima i bolje su prilagođene klimatskim promenama“, rekla je istraživačica Sali Musungu.