0
Čitam ovih dana gomilu komentara u kojima se Srbi s neverovatnom dozom mržnje svađaju oko jedne "vrlo bitne" stvari - izuvanja cipela.
Pljušte psovke, uvrede, prozivke se uglavnom svode na našu staru tačku spoticanja – ko je bolji (gori) – Beograđani ili oni koji nisu Beograđani. Jer ako cipele ostavljaš u hodniku zgrade, onda si primitivac koji nije prihvatio „gradska pravila ponašanja“, da ne kažem bonton, a s druge strane, ako si iz kruga dvojke i ne izuvaš goste kad stignu – ti si bre đubre od čoveka. Tako nekako bi ukratko zvučao siže tih rasprava. Umešale su se u tu priču i smrdljive noge, ljudi koji smrde po autobusima, i obavezan začin – pseća govna koja Beograđani po pravilu ostavljaju iza svojih „kerova“.
Ako probam da vratim film i pokušam da se setim koje su teme oko kojih poslednjih godinu dana Srbi jedni drugima vade oči, videću šareni kaleidoskop gluposti, ponekad smešnih, suštinski vrlo opasnih. Jer uvek postoje neki ONI i neki MI, u svemu ćemo naći tačku razdora koja se kao klizište obrušava, nosi nas u crnu rupu, ali eto izgradićemo kuću baš tu, u inat svima.
Pročitajte još:
Temelj te kuće je naravno politika – ili si Vučićev il’ Đilasov, nema tu trtemrte, nikakvih nijansi niti varijante da nisi ni za koga jer nema opcije u koju veruješ i muka ti od cele garniture koja ti neuspešno, krvnički opseda život već 30- ak godina.
Sva ostala građa se nadovezuje na kolektivnu psihozu koju živimo.
Na primer kod nas u redakciji imamo Draganu koju su proglasili srpskom kurvom jer je na Tviteru napisala da je u Albaniji jela najbolji sir u životu koji obesmišljava ratove. U recept tog sira umešali su se čak i komentari o žutoj kući. Jer ratovi nisu besmisleni ako nas lično pogađaju, u tom slučaju imaju svrhu, pobednike i gubitnike, baš kao u Ilijadi.
Ukoliko naručiš tursku kafu mogao bi da popiješ direkt u mozak jer to je DOMAĆA kafa i jeb.. te Turci, znaš li ti koliko su nas tlačili. Kad se obruše na tebe zbog kafe, u stanju su da naprave đuveč i nazovu ga rižoto.
U autobusu mogu da prorade i kišobrani i pesnice ako jednog ubije promaja, a drugi dobije gušenje. U polovini busa, do zgloba su branitelji krsta, sinusa i ostalih faličnih, ali zimogoržljivih delova tela, a od zgloba – ratnici za kiseonik.
Pljujemo se i oko toga da li je za bebe dobro da piju vodu dok sisaju, da li su naše žene najlepše na svetu, da li nam Baka Prase kvari decu, jesu li bolji državni ili privatni fakulteti, da li su homoseksualci urušili srpsku porodicu, a sponzoruše čitava pokolenja devojčica. U vreme policijskog časa, ljudi su snimali i prijavljivali stare koji su kršili zabrane i izlazili da kupe 100 grama parizera i pola hleba jer nisu hteli da umru gladni, a da ne pričamo o mržnji prema svakom ko je ove godine zagnjurio u more.
Čak i ako se dekontaminiraš, pa ne gledaš društvene mreže i medije ne možeš ostati slep i gluv na sve nadražaje koji polako ali uspešno finiširaju tu nesložnu srpsku kuću. Ćutke zauzimaš neku stranu čak i ako te je sramota od samog sebe. Jasno ti je da se kuće ne grade tu i tako i čuo si da samo sloga Srbina spasava. Al’ kuća već klizi dok se mi i dalje svađamo oko toga čiji je veći. Ne, ne prag tolerancije.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
