Gde u Evropi s penzijom živiš "kao car", a gde se jedva preživljava: Pozicija Srbije na ovoj listi sve govori

Da li su državne penzije dovoljne za pokrivanje troškova života u Evropi?

U 20 od 39 evropskih zemalja nisu, prema istraživanju kompanije Moorepay koja se bavi obračunom plata i upravljanjem ljudskim resursima. Troškovi života pritom ne uključuju iznajmljivanje stana, kad bi se i to uračunalo, broj zemalja u kojima penzije nisu dovoljne verovatno bi bio znatno veći.

Međutim, ni ovako slika nije sjajna kad se pogleda koliki deo troškova života pokrivaju državne penzije krajem 2025.

U 39 evropskih zemalja - uključujući članice EU, zemlje kandidatkinje, zemlje EFTA i Veliku Britaniju - udeo penzija u troškovima života kreće se od 22% u Gruziji do 225% u Luksemburgu.

Podaci se odnose na troškove života jedne osobe i jednu prosečnu penziju krajem oktobra 2025.

Moorepay je prikupio podatke o prosečnim penzijama, dok podaci o troškovima života dolaze s platforme Numbeo i predstavljaju nacionalni prosek. Stvarno stanje može varirati u zavisnosti od grada, piše Euronews.

Zemlje u kojima se s penzijom super živi

Na primer, u Luksemburgu prosečna državna penzija iznosi 28.790 evra, dok su troškovi života 12.791 evro. To znači višak od 15.989 evra, odnosno - penzija je više nego dvostruko veća od troškova života.

Penzije su više nego dvostruko veće od troškova života i u Italiji (210%) i Finskoj (208%). Španija (199%) i Danska (189%) takođe su blizu tog nivoa.

U nekoliko drugih zemalja udeo penzija u troškovima života kreće se između 150% i 180%, što je i dalje relativno visoko. To su Island (179%), Norveška (178%), Nemačka (176%), Belgija (170%), Austrija (165%), Francuska (160%), Holandija (159%) i Švedska (158%).

Šest zemalja nalazi se u rasponu između 100% i 150%. Državne penzije su tamo dovoljne za pokrivanje troškova života jedne osobe (bez najma), ali višak je ograničen.

To su Švajcarska (131%), Irska (126%), Velika Britanija (120%), Poljska (112%), Češka (108%) i Grčka (103%).

U 20 zemalja nisu dovoljne

Međutim, u čak 20 zemalja penzije nisu dovoljne za normalan život.

U nekim slučajevima ipak pokrivaju više od 80% troškova života - u Sloveniji (95%), Slovačkoj (94%), Estoniji (91%), Portugalu (90%), Crnoj Gori (89 %), Litvaniji (85%), Hrvatskoj (82%) i Mađarskoj (81%).

Međutim, u mnogim zemljama, posebno u našem okruženju, situacija je lošija - Srbija je u crvenom sa 68%, a to ispada još i dobro u odnosu na Severnu Makedoniju (61%), BiH (53%) i Albaniju (29%).

Albanija (29%), Ukrajina (29%) i Moldavija (42%) nalaze se pri dnu, uz Gruziju (22%). U svim tim zemljama penzije ne pokrivaju ni polovinu troškova života.

Noel Whiteside, gostujući profesor na Univerzitetu u Oksfordu, ističe da su neke zemlje EU jednostavno siromašnije od drugih i da porodice često moraju da pomažu svojim starijim članovima. Ali, uočljive su i jasne geografske razlike.

Regionalne razlike: sever/zapad naspram istoka Evrope

U severnoj i zapadnoj Evropi, uključujući nordijske zemlje, penzije često pokrivaju ili premašuju osnovne troškove života.

U srednjoj Evropi pokrivenost je umerena, dok u istočnoj Evropi i na Balkanu penzije uglavnom pokrivaju samo deo troškova, sumira N1info.hr.

Euronews je izračunao i pokazatelj "prosečne potrošnje penzije po korisniku" kako bi se utvrdilo koje zemlje nude najviše penzije u Evropi.

Taj pokazatelj odnosi se na bruto starosne penzije prema podacima Eurostata. Međutim, Moorepay je koristio drugačiju metodologiju i podatke iz domaćih izvora, uključujući medije.

Starije osobe u Evropi uglavnom se oslanjaju na penzije kao glavni izvor prihoda.

Prema OECD, dve trećine (66%) prihoda osoba starijih od 65 godina dolazi iz javnih transfera. Privatne i profesionalne mirovine u nekim evropskim zemljama takođe imaju značajan udeo.

David Sinclair, izvršni direktor International Longevity Centre UK, naglašava da je struktura penzionog sistema svake zemlje ključan faktor koji utiče na visinu penzija.