103
U vreme kada carine i inflacija stvaraju osećaj nesigurnosti, sve više ljudi širom Evrope i u Americi razmatra mogućnost da deo novca čuva u gotovini – kod kuće.
Iako mnogi finansijski savetnici ne smatraju da je fizička gotovina neophodna, neki ističu da je korisno imati manju sumu pri ruci – u slučaju nestanka struje, prirodnih nepogoda ili problema s elektronskim plaćanjem.
„Bilo bi razumno imati između 500 i 1.000 evra gotovine za nepredviđene situacije“, kaže Metju Saneholc, sertifikovani finansijski planer iz Floride.
Njegova koleginica Kristal Makin iz TSA Wealth Managementa dodaje da je sasvim u redu imati i manju rezervu – od oko 300 do 500 dolara – za neplanirane, gotovinske troškove.
„Držanje gotovine kod kuće je lična odluka“, kaže Melisa Karo, osnivačica mreže My Retirement Network. Iako priznaje da može biti korisna u nekim situacijama, upozorava da se ne treba previše oslanjati na fizički novac.
„Ne bih preterivala s gotovinom – ona nije osigurana i ne donosi kamatu“, objašnjava Karo.
Osim toga, postoje i drugi rizici – novac može biti izgubljen, ukraden, uništen ili jednostavno potrošen na impulsivne kupovine. „Kada fizički imate novac pred sobom, veća je šansa da ga potrošite na stvari koje vam realno ne trebaju“, dodaje Nikol Salivan, suosnivačica kompanije Prism Planning Partners.
Ako ipak odlučite da deo novca čuvate kod kuće, savet je da to radite diskretno. „Čak i ako mislite da je novac siguran u sefu, nemojte nikome govoriti o tome – takve informacije mogu vas učiniti metom lopova“, upozorava Makin.
Osim gotovine kod kuće, stručnjaci savetuju da redovno dopunjujete svoj „crni fond“ – štednju za hitne situacije. Idealno bi bilo da imate ušteđeno koliko vam je potrebno za tri do šest meseci osnovnih troškova, i to na računu koji je lako dostupan, ali odvojen od svakodnevne potrošnje.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, neki savetnici preporučuju da se ta rezerva poveća i na devet do dvanaest meseci, posebno ako radite u sektoru u kojem se očekuju otpuštanja.
Ako krećete od nule, važno je znati da je i mali početak bolji nego ništa. „Ako uspete da odvojite i 50 dolara, to je više nego što ste imali prošlog meseca“, poručuje Makin.
Kao prvi cilj, štednja od 1.000 dolara je korisna jer može pokriti sitnije popravke na kolima, u kući ili manje zdravstvene troškove. Bitno je da uštedite koliko možete i da postepeno povećavate iznos smanjujući nepotrebne troškove.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
