0
Aktuelno posebno u doba krize.
Inflacija se meri time koliko su skočile cene robe i usluga tokom određenog vremenskog perioda i to je ekonomski pojam o kojem se najčešće govori kada se priča o cenama.
Manje se govori o tzv. šrinkflaciji, terminu nastalom od engleske reči „shrink“ što znači smanjenje, a odnosi se na to da kompanije i brendovi vremenom smanje zapreminu/količinu određenog proizvoda, pri čemu zadrže istu cenu.
Dobar primer za to su čokolade od 90 grama, koje izgledaju kao da imaju 100 grama i prodaju se po punoj ceni.
Međutim, tu nije kraj. Ono što i sada primećujemo u pojedinim restoranima, čak i u Srbiji, jeste da istovremeno smanjuju porciju, a podižu cenu. Dakle, tu dolazi do duplog udara za potrošače.
Ono što je problem sa šrinkflacijom je činjenica da ta promena nije baš tako očigledna.
Pročitajte još:
Restorani se neretko brane stavom da je sve poskupelo, te da su i oni morali da podignu cene za nekoliko desetina dinara po proizvodu, dok što se tiče količine – teško je ući u trag tim kalkulacijama i taktikama.
Čak i pre ove krize šefovi kuhinja su imali ideje kako da porciju učine većom jer je u glavama potrošača jelo koje izgleda veće – u startu vrednije, bolje. Zapravo, oni kvalitet obroka i cenu neretko mere u odnosu na količinu na tanjiru.
Godinama su kuvari koristili fenomen poznat kao iluzija Ebbinghaus, kako bi pomerili prividnu veličinu porcije u jednom ili drugom pravcu. Poslužite jelo na malom tanjiru i izgleda veće; stavite istu hranu u sredinu mnogo većeg tanjira, i porcija automatski deluje manje, piše Telegraf.
Ali ova iluzija ne važi samo za restorane – koriste je i drugi trgovci, s tim što je u proteklom periodu najviše skočila cena salata i predjela u restoranima.
BONUS VIDEO: Vlasnik restorana traži po evro svojim mušterijama: Za njega je energetska kriza pitanje života i smrti
