0
Verovali ili ne - u pitanju je pilav.
Pogledom na današnje slavske trpeze, vidimo da su se mnoga jela izgubila iz upotrebe, ali i da ima onih koja se i dalje održavaju, ali nisu tako popularna kao u prethodnim vekovima.
Dragana Radojčić je doktorka nauka, čije polje istraživanja su između ostalog etnologija i antropologija, ali i za nas danas najbitnije, kultura ishrane. Ona je pravi sagovornik na temu hrane sa ovih prostorima, kroz vekove, od kuhinje običnog čoveka do onih bogatijih i na dvoru.
Ona nas je podsetila ne neka jela koja su bila popularna u vreme slava u srednjem veku. Jedno od njih je pilav.
„Omiljeno jelo od pirinča na Balkanu jeste pilav. U vreme osmanske vladavine, to je bilo jelo koje nije korišćeno u svakodnevnoj ishrani. Putopisac G. Grelo tvrdio je da pilav predstavlja jelo bez koga se ne bi cenila ni najveća gozba na svetu. Postojalo je više vrsta pilava, u zavisnosti od namirnica koje su se dodavale pri njegovoj pripremi. Pilav je u Srbiji nekada, pored sarme, bio i omiljeno slavsko jelo“, rekla je Radojčić za City magazine.
Pročitajte još:
Jedna od zanimljivih tema, koju ovde dajemo samo u pregledu, svakako su putevi i upotreba različitih namirnica koje su postale važan deo balkanske kuhinje i njen svakodnevni sastojak, poput pirinča ili raznih balkanskih specijaliteta.
„Pirinač se izvozio sa obala Indijskog okeana u antičko doba, a počeo se proizvoditi oko 2000. godine pre nove ere. Na Balkanu je organizovana proizvodnja pirinča započela 1365. godine, u okolini Plovdiva. Od tada pirinač postaje redovna namirnica u ishrani jednog dela balkanskog stanovništva. U Srbiji se pirinač prodavao u Užicu, Smederevu, Kruševcu, Vidinu tokom XVI veka, a verovatno je u drugoj polovini XV veka prodavan i u Nišu. Najviše se sadio u dolini Južne i Velike Morave, a putopisac B. de la Brokijer primetio ga je 1432. godine u okolini Niša [Zirojević 2003]. „
