4
Priča o glumcu Džejms Kanu koji je preminuo u 82. godini, velikoj holivudskoj zvezdi 70-ih, koji je nezaboravno odigrao mafijaša Sonija Korleonea u filmu „Kum“.
Sin mesara koji je pobegao iz nacističke Nemačke, Džejms Kan je odrastao 40-ih i 50-ih na surovim ulicama periferije Njujorka. Žilav dečak, nazvan je „ubica Kan“ zbog upotrebe pesnica u samoodbrani, i ponosio se time što nikada nije izgubio svoju uličnu oštrinu ili hrapavi “kvins” naglasak. Ostao je, kako je rekao, samo „panker sa Sanisajda“, iako su njegov zagonetni osmeh i aura opasnosti pokrenuli holivudsku karijeru koja je trajala šest decenija i obuhvata više od 130 filmova i serija.
Zadržao je svoje šepurenje i hrabrost van ekrana, stekao je crni pojas u karateu i bavio se hobijima kao što su trke motornim čamcima i kormilarenje. „Mislim da sa sigurnošću mogu da kažem“, primetio je, „bio sam jedini jevrejski kauboj iz Njujorka na profesionalnom rodeu”. Doduše, svojeglav i ponekad samodestruktivan, izdržao je buru zavisnosti od kokaina i četiri razvoda.
Filmski kritičar Rodžer Ebert ga je sa divljenjem nazvao „najranjavinijim momkom na filmovima“, opis koji Kan nije osporio. Ubrzo nakon uspeha filma „Mizeri” (1990), u kojem je igrao romanopisca kojeg je zarobila obožavateljka koja rukuje čekićem, našalio se da se reditelj Rob Rajner upustio u sadističku igru prisiljavajući ga da „najhiperaktivniji momak u Holivudu”, da izvede ulogu vezanu za krevet tokom 15 nedelja snimanja.
Sa svojim zamišljenim izgledom i nepredvidljivošću, Kan je imao dug niz uloga na televiziji pre nego što je ušao u filmove. U početku je igrao akcione uloge u sedlu, trkačkom automobilu i svemirskom brodu. Ali on je, kada mu se pružila prilika, pokazao potcenjenu inteligenciju i osećajnost kao glumac.
Kritičari su ga hvalili kao bivšeg igrača sa oštećenim mozgom u filmu “The Rain People” (1969), koji je režirao Frensis Ford Kopola, ali malo je primećen jer su rukovodioci studija izgubili veru u njegovu komercijalnu privlačnost. Njegova probojna uloga bila je u televizijskom filmu „Brajanova pesma“ (1971).
Film, koji se dotakao međurasnog prijateljstva, privukao je 55 miliona gledalaca i doneo Kanu nominaciju za Emi za najboljeg glumca. Sledeće godine, Kopola ga je pozvao da igra Sonija Korleonea, najstarijeg sina mafijaškog kralja u filmu „Kum“.
U glumačkoj ekipi koja je uključivala Marlona Branda kao njegovog ostarelog oca, Vita, i Al Paćina kao njegovog mračnog mlađeg brata, Majkla, Kan se držao kao seksi grubijan i ljuti Soni.
Savetujući Majkla kako da ubije rivalskog mafijaša i korumpiranog policijskog kapetana, on izjavljuje „moraš da priđeš bliže, ovako, i bada bing! Razneo si im mozak po svom lepom odelu iz Ivy League.” Frazu „bada bing“ improvizovao je Kan i „postala je mantra za nadobudne mafijaše“, pisao je “Vanity Fair” 2009. godine, i poslužio je kao naziv striptiz kluba u HBO seriji „Sopranovi“.
Soni dobija zasluženu kaznu kada je masakriran u mitraljeskoj vatri u dok je zarobljen u svom autu na naplatnoj rampi. U sceni koja je snimana tri dana, Kan je nosio skoro 150 sićušnih eksplozivnih punjenja zvanih “žabice”. „Kada su otpušteni, osećao sam se kao da me udaraju po celom telu“, rekao je on za londonski “Observer”. „Da je moja ruka došla ispred jednog, probušila bi rupu. „Ne bih to uradio“, dodao je, „da nije bilo toliko devojaka na setu koje su bile impresionirane“.
„Kum“ je bio veliki komercijalni uspeh, osvojio je Oskara, uključujući i za najbolji film, pomogao je da se oživi gangsterski žanr i bio je rangiran samo iza „Građanina Kejna“ na listi najvećih filmova Američkog filmskog instituta svih vremena 2007. Kan, koji je bio nominovan za najboljeg sporednog glumca, decenijama je bio preplavljen šalama o naplatnoj kućici.
Kako je njegova karijera tekla, Kan je sve više sticao reputaciju svojeglavog privatnog i profesionalnog ponašanja. U intervjuima, činilo se da nije u stanju da kontroliše svoje psovke o filmovima moćnih reditelja, posebno holivudsku zaljubljenost specijalnim efektima.
Glumio je i režirao hvaljenu niskobudžetnu dramu „Sakrij se na vidiku“ (Hide in Plain Sight, 1980), zasnovanu na istinitoj priči o čovekovoj borbi da pronađe svoju decu kada njegova bivša žena i njen muž odu u program zaštite svedoka. Ali Kan je rekao da ga je studio zakopao. „U njemu nije bilo ajkula, tako da ova dva idiota iz MGM-a nisu znala šta da rade s tim“, rekao je on za londonski “Indipendent”.
U međuvremenu, vodio je dekadentan način života kao stalni član Plejboj vile. Postao je zavisnik od kokaina nakon smrti Barbare Kan, njegove mlađe sestre i najbliže saradnice, od leukemije 1981. Otprilike u to vreme, izgubio je svu životnu ušteđevinu i svoju kuću nakon što je otkriveno da duguje stotine hiljada dolara poreza . Okrivio je nesposobne poslovne menadžere, ali i sebe za to što se u to vreme previše drogirao da bi to primetio.
Kan je otkrio u intervjuu za časopis „People“, da se preselio u Plejboj vilu kako bi preboleo svoj razvod. On je to u šali nazvao „receptom“ i takođe rekao da je vila kao „najveći noćni klub na svetu“.
Kanov sin Skot takođe je u to vreme boravio u vili sa svojim ocem. Džejms Kan se čak našalio da mu je sin s vremena na vreme dovodio devojčice jer „niko nije mogao da kaže ne slatkom dečaku“.
On je u intervjuu za „Tampa Bai Times“ 1996. godine rekao da su njegovi dani narkomanije iza njega. „Prošao sam kroz period droge i svih tih stvari. Bilo je vremena kada sam bio loš. Odakle sam došao, Kvins, trebalo bi da budem čvrst momak, sportista celog života.“
Kan je išao na rehabilitaciju od kokaina najmanje dva puta tokom 80-ih i 90-ih, i nastavio je da bude uvučen na naslovne strane tokom tih godina, jednom zbog navodnog šamaranja i gušenja devojke i jednom zbog mahanja pištoljem tokom svađe oko parking mesta. Takođe je priznao svoje prijateljstvo sa poznatim mafijašima. „Znam da nije stolar, u redu?“ rekao je za jednog bliskog saradnika iz svojih njujorških dana.
Bio je gotovo nezaposlen kada se Kopola borio za njega da glumi narednika u ratnoj drami iz Vijetnama „Kameni vrtovi“ (1987). Kritičari su pohvalili njegovu prigušenu i upečatljivu predstavu usamljenika koji voli vojsku, ali mrzi rat, ali je film brzo izbledeo.
Džejms Edmund Kan je rođen u Bronksu 26. marta 1940. i odrastao je u delu Kvinsa koji je kasnije nazvao „kvart koji nije pogodan za umetnost“. Nakon što je izbačen iz nekoliko javnih škola zbog lošeg ponašanja, uspeo je da sa 16 diplomira na Rhodes School, pripremnoj akademiji na Menhetnu, napola se šaleći da su ga nastavnici ubrzali samo da bi završili s njim.
U karijeri i privatnom životu obeleženom peripetijama, bio je zahvalan što je glumio u popularnom hitu „Mizeri“ i bioskopskim klasikom „Kum“.
„Vidite, molite se samo kada počnete da se bavite ovim poslom da dođete do tačke u kojoj vas ljudi prepoznaju“, rekao je on za časopis “Cigar Aficionado”. „Imam mnogo ljudi koji su, kao, „Hej, tvoj rukopis je u redu?“ iz „Miseri.“ Ili će reći: „Hej, nemoj ponovo prolaziti kroz tu naplatnu kućicu”.
„To znači da se sećaju filma“, dodao je on. „Nema šta da vam se ne dopadne. Jedino što me malo nervira je kada sam u restoranu” i ljudi me „mame prstom. Malo sam sa strane. Ja kažem, ‘Ne, ti dođi ovamo! Šta, jesam li ja taksi ili šta?’“ S druge strane, rekao je: „Nadam se da to nikada neće prestati.“
Bonus video: Agent koji je bio za petama Prletu i Tihom
